13.09.2017 Posledica suše veća količina aflatoksina u kukuruzu
Prema rečima stručnjaka iz Uprave za veterinu Srbije, ove godine se zbog velike suše očekuje povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu.
O ovoj temi se raspravljalo na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu, gde je odlučeno da se štampaju flajeri, kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. Predsednik Odbora predložio je Ministarstvu poljoprivrede da stručnu pomoć proizvođačima stočne hrane pružaju poljoprivredni savetnici na terenu jer "flajeri neće stići do svih".
Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 μg po litru, navode stručnjaci, dok je u EU gornja granica 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka.
Aflatoksini narušavaju zdravlje i ljudi i životinja, a najviše ih ima u žitu, orašastim plodovima, začinima, uljaricama i suvom koštunjavom voću. Iako prvi objavljeni podatak o aflatoksinima datira još iz 1960. godine, decenije su prošle pre nego što je celokupna svetska javnost počela ozbiljnije da se bavi tim problemom. Aflatoksini su odbrambene supstance koje proizvodi buđ, odnosno gljivice Aspergillus kojih ima svuda u prirodi jer se njihove spore prenose vazduhom. Stvaraju se na usevima, već u polju, ali i tokom žetve, transporta, u skladištima, kao i tokom prerade žitarica. Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima...
Aflatoksini su otrovni, dovode do anomalija, oštećenja i promena u živim organizmima i veoma su kancerogeni, pa zato spadaju u najrizičniju, a u poslednje vreme i najpoznatiju grupu mikotoksina, pišu stručnjaci. Prema dostupnim podacima, procenjuje se da je danas oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju izloženo hroničnim oboljenjima zbog toga što aflatoksin unose preko različitih namirnica.