16.09.2017 Ускоро мере за решавање последица суше
Ово лето српски сељаци ће памтити као једно од најсушнијих, јер је сунце уместо њих обрало род, а према првим проценама само ратарске културе ће забележити мањак од 600 милиона евра! Колики ће бити губитак у воћњацима и повртним културама још нико не зна!
Укупна штета, према речима Милана Пространа, стручњака за пољопривреду, јесте око милијарду евра. Паорима треба помоћ, а из Владе Србије најављују да ће ускоро изаћи са конкретним предлозима за спас аграра.
- Штета на кукурузу је око 540 милиона евра, соја је побацила за 60 одсто, званичници раде на проценама, заправо чекају извештаје локалних самоуправа - прича Простран. Он се плаши да ће Влада предуго чекати да смисли план како помоћи ратарима и да ће због чекања страдати јесења сетва.
- Нужне мере су јефтиније гориво за јесењу сетву, одлагање отплате кредита и повољније цене ђубрива и семена. Јесења сетва је у току и треба брзо делати - наводи Простран и додаје да се плаши да ће сељаци остати кратких рукава, јер у буџету нема довољно новца.
Годишња вредност пољопривредне производње је 5,5 милијарди евра, а према процени нашег саговорника ове године ће бити смањена за милијарду евра, што ће утицати на смањење БДП-а.
Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Србије, каже да ништа не очекује од помоћи.
- Да је неко хтео да помогне већ би обелоданио мере, јер је јесења сетва у току. Све земље у окружењу Хрватска, Мађарска, Босна и Херцеговина, имају јефтиније гориво за ратаре за 20 до 30 одсто. Једино у Србији ратари нафту плаћају по тржишној цени - каже Киш.
Он каже да ће као произвођач кукуруза, јечма и узгајивач бикова имати велику штету од суше, те да ће се опоравити за две до три године, ако не буде нове суше или поплава.
Како је за "Вести" изјавио директор Жита Србије Вукосав Савковић сушом су највише погођени кукуруз, соја, шећерна репа и сунцокрет.
- За последњих 18 година ово је шеста суша, а горе од ове године биле су 2000. и 2012. па је неопходно улагати у системе за наводњавање.
- У оваквој години би просечни приноси са наводњавањем били већи два и по пута. Неопходно улагати у системе за наводњавање. Држава треба да направи канале и обезбеди воду и произвођачи да набаве опрему од канала до њива - рекао је Савковић.
Извор:http://agropress.org.rs