21.06.2018 Bolje torba u ruci, nego kesa na grani - Akcija Zelenih u Bogatiću
Opštinski odbor Zeleni Srbije u Bogatiću, zajedno sa Ekološko edukativnim centrom Mačve, danas je na platou ispred zgrade Skupštine Opštine sproveo akciju promovisanja upotrebe biorazgradivih torbi i kesa. Akciju Zelenih u Bogatiću podržao je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koje je u aprilu mesecu započelo inicijativu da se upotreba plastičnih kesa svede na minimum. Zeleni u Bogatiću prepoznali su značaj sprovovođenja te ideje u delo i na mikronivou, pa su tako građanima opštine Bogatić danas podelili 150 biorazgradivih torbi.
„Naša ideja je da podržimo Uredbu koju je pre nešto više od dva meseca donelo Ministarstvo o naplati plastičnih kesa u trgovinskim lancima, kako bi došlo do smanjenja njihove upotrebe. Ovaj metod se i u razvijenijim zemljama pokazao kao najbolji, čak 80 odsto efikasan. Mislim da u Srbiji društvo još nije spremno da plastične kese u potpunosti izbaci iz upotrebe, ali se nadam da smo ekološki na tom nivou svesni koliko su biorazgradive kese korisne“, rekao je Aleksandar Firaunović, predsednik Opštinskog odbora Zelenih Srbije u Bogatiću.
Plastične kese su najpokretniji oblik smeća i zato predstavljaju veliki ekološki problem. Uredba Ministrastva za zaštitu životne sredine za cilj je imala da destimuliše upotrebu plastičnih kesa i pokrene veću proizvodnje biorazgradivih.
„Zeleni u Bogatiću jedan su od prvih odbora koji je na ovaj način podržao uredbu Miniastarstva. Ja sam danas i u zvaničnoj poseti opštini Bogatić, posetiću i Dom zdravlja i predstavnike lokalne samouprave, ali najvažnije od svega da, ispred Ministarstva, podržim organizacije civilnog društva i Zelene u ovoj akciji. Danas samo želimo da skrenemo pažnju svima da je lako baviti se zdravim stilovima života i da nije teško brinuti o svojoj životnoj sredini“, izjavio je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Za razgradnju plastične kese potrebno je između 400 i 1000 godina. One se razlažu na sitnije, toksične delove i dovode do kontaminacije zemljišta, vodenih tokova i okeana i ulaze u lanac ishrane životinja. Većina plastičnih kesa završava kao otpad na ogradama, ulicama i po parkovima. Neplansko odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda.
Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa, a građani u proseku troše sedam kesa dnevno.
M.K.
