01.08.2026 ИЗАЖАЊАЦ У БОГАТИЋУ
Изажањaц, јединственa манифестацијa која више од три деценије чува обичаје везане за завршетак жетве и вршидбу пшенице. Уз звуке старе парне вршалице, песму, игру и мирис тек овршеног жита, велики број посетилаца присуствовао је још једном сусрету прошлости и садашњости.
Наступили су млади фолклораши из Црњелова, који су извели игре из околине Пирота, као и певачке групе из Бадовинаца и Дубља. Посебан музички печат манифестацији дали су Душан Госпавић, уз хармоникашку пратњу Владимира Боровића. Посетиоци су имали прилику и да погледају изложбу слика Драгана Мартиновића, која је додатно обогатила културно-уметнички програм и изазвала велико интересовање публике.
Више од три деценије чувања обичаја
Обрад Уларџић истакао је да се манифестација организује већ готово три деценије и да њена највећа вредност није само приказ некадашњег начина рада, већ преношење традиције на млађе генерације.
– Већ скоро 30 година прослављамо завршетак жетве. Данас завршавамо последњи вршај, после чега следи заједничко славље. Посебно ме радује што долази доста омладине, јер управо они треба да наставе ову традицију. То није само традиција прославе краја жетве, већ и традиција чувања наше земље. Ову земљу су наши преци испитали још када су се доселили пре више од 300 година и знали су колико вреди. Зато је наша обавеза да је сачувамо од било каквих рударења, копања и испитивања, као што чувамо и наше обичаје – поручио је он.
Машина какве готово да нема
Један од најважнијих симбола Изажањца јесте парна вршалица, јединствен примерак који и данас беспрекорно ради захваљујући људима који јој деценијама посвећују пажњу.
Металостругар Ђорђе Петровић брине о њеном техничком стању, док је Слободан Милићевић Бобан Тулија већ 35 година задужен за њено одржавање.
– Ово је машина какве готово да више нема. Колико знам, још једна оваква налази се у Ечкој. После толико година и даље ради беспрекорно. Када се покрене, као да оживе успомене на некадашње мобе, песму и музику уживо која је пратила завршетак вршидбе – каже Милићевић.
Сведок једног времена
Међу учесницима манифестације био је и Обрад Дрмановић, један од ретких који је овом машином руковао још као дечак.
– Ја сам вероватно једини који је остао жив, а који је као дете радио на овој машини. Некада се много више пазило на свако зрно. Жито се мање расипало и више чувало него данас. Људи су другачије ценили плод свог рада – присетио се Дрмановић.
Изажањац је и ове године показао да није само приказ старих обичаја, већ живо сведочанство о раду, заједништву и идентитету Мачве. Управо зато ова манифестација из године у годину окупља све више људи, потврђујући да традиција има будућност онда када је прихвате млађе генерације.
