13.06.2016 Европско сито за српске пољопривреднике - курсеви обавезни
До почетка јесени, Министарство пољопривреде позваће пољопривреднике да конкуришу за 175 милиона евра из Ипард фонда намењеном руралном развоју Србије до 2023. године. За то време, пољопривредници који би у своју производњу да уложе и европски новац требало би да завршавају пројекте на основу којих ће добијати повраћај од 5.000 до два милиона евра, односно 50 до 70 одсто уложеног. Да би прошао кроз европско бирократско сито, пољопривредник ће морати да уложи много времена и знања у попуњавање формулара и писање бизнис плана, али и у саму производњу.
Ако се не разуме у администрацију, пољопривредник може да ангажује агенцију да му напише пројекат. У доказивању знања о самој производњи нико неће моћи да га замени. Ако није завршио пољопривредну школу, ако протекле три године није имао регистровано газдинство или није радио у агросектору, произвођач ће морати да потпише да ће до исплате средстава похађати обуку.
Број часова зависиће од тога да ли је конкурисао за производњу воћа, поврћа, меса, млека или за њихову прераду.
"Ако неко ко даје средства одређује правила и ако ја треба поново да седнем поново у клупу и да одслушам неке курсеве из пољопривреде, зашто не бих", прокоментарисао је Живослав Караклајић, воћар из Брестовика.
С друге стране, Михајло Вујовић, сточар из Сечња, сматра да му школа за сточарство не треба.
"Завршио сам економску школу, од малих ногу се бавим сточарством, моји родитељи су се бавили сточарством и ја мислим да школа не треба. Имам праксу, школа ми није потребна за овај посао којим се бавим", каже Вујовић.
Ипак, ратар из Сечња Предраг Кука, који је завршио средњу пољопривредну школу, истиче да му је то знање користило током 30 година колико се бави ратарством.
У Европској унији су курсеви за пољопривреднике обавезни. Закон каже да су и у Србији. Ипак, због мањка новца, у пракси су спорадични и добровољни. На нивоу пројеката организују их неки државни научни институти.
"Пољопривредник воли када дође на ту едукацију да буде саслушан и када га ми саслушамо онда су доласци чешћи и масовнији. У сваком случају, ми се трудимо да теме прилагодимо њиховим захтевима, а онда уз њихове захтеве да наметнемо и оно што наука и струка намећу да би они боље радили и да би њихова производња била профитабилнија", рекао је Јонел Субић са Института за економику пољопривреде.
Нова знања треба да буду корисна и за државу са ограниченим аграрним буџетом.
"Када бисмо сабрали тај број часова, наши пољопривредници сигурно проведу већи број сати у разговору са власницима пољопривредних апотека, компанијама које им продају разне импуте за пољопривреду. Тако да је ово прилика да унесемо знање као први постулат бављења сваким послом, па и пољопривредом", каже помоћник министра привреде Драган Мирковић.
Пољопривредници не чувају само прехрамбену сигурност, у њиховим рукама су природни ресурси, екологија, па и демографија. Кључ опстанка на селу су знање и новац који у модерној пољопривреди не иду једно без другог.
Извор: www.rts.rs
