24.10.2024 Утицај суше на принос кукуруза у Мачви
Аутор: Младен Ђурђевић, студент новинарства
Лето 2024. године, између осталог, биће запамћено по највећој топлоти и највећој суши која нас је задесила у историји Србије. Још увек се памте последице тропског лета 2012. године, али према Републичком хидрометеоролошком заводу овогодишње лето је најтоплије до сада, јер је за један степен било топлије од претходног рекордног пре 12 година.
Суша највише погађа пољопривреднике, који су или гледали у небо и чекали спас или само покушавали да се изборе са природним феноменима.
Према речима инжењера пољопривреде Ђорђа Срдановића, неравномерне падавине, које су резултат климатских промена, се јако одражавају на пољопривреду, а највише на кукуруз.
А управо се кукуруз највише сеје у Мачви.
Део пољопривредника мачванског краја је зато посегао за системом наводњавања. Један од њих је Никола Мартиновић из Богатића, који каже да због наводњавања није осетио сушу:
„Борили смо се против суше наводњавањем, системом кап по кап и густим склопом сетве од 17 центиметара. Траке за наводњавање су ишле у сваки други ред“
Он додаје и да су парцеле које је наводњавао дале и до дупло више приноса од оних које нису у том систему.
Инжењер Срдановић потврђује да су бољи принос имала газдинства која су наводњавала парцеле, као и да је квалитет тог кукуруза бољи.
„Квалитет зрна је бољи код кукуруза који је наводњаван, јер остали кукуруз је остао без воде и када је формирао клип и завршио фазу опрашивања није имао енергије да налије квалитетно зрно“, објашњава Срдановић.
Међутим, неким пољопривредницима ни наводњавање није осигуравало принос.
Тако је Синиши Поповићу из Мачванског Метковића принос био готово исти као код пољопривредника који нису наводњавали. Разлог је, претпоставља, то што је касно кренуо са наводњавањем.
„Када су почеле велике врућине кукурузу уопште није пријало заливање, пошто се спаљивао од горе.“
Шта када нема наводњавања?
Већина пољопривредника у Мачви још увек не посеже за наводњавањем својих парцела. Њихов род је ове године спасла киша крајем јуна. Она је била последња пред врело лето и велику сушу.
Предраг Ћосић, један од пољопривредника Мачванског Метковића задовољан је приносом, иако није наводњавао:
„Суша је утицала на принос, али смо ми добили последњу кишу пред сушу која је пала крајем јуна, почетком јула, тако да је род солидан каква је година. Задовољан сам клипом, добар је као и претходних година. Чардак је пун до врха“ , истиче Ћосић.
Ипак, нису сви били те среће. У другим деловима Мачве, где та киша није пала, пољопривредници нису задовољни приносом.
Инжењер Срдановић објашњава да је јако мали број површина под навоњавањем – свега 2-3%. Каже да је то занемарљиво, а временски услови у наредним годинама биће све лошији.
То потврђује и климатолог Владимир Ђурђевић који каже да ће се засигурно учесталост суша повећати, па ће и у Србији ризик бити све већи.
„Пре је учесталост суша била једном у десет година, сада је отприлике два пута у десет година, а до средине века ће се фреквенција повећати на 3 до 4 сушне године. Не знамо које тачно године, али информација је у старту значајна, јер пољопривредници треба унапред да се организују у односу на то“, објашњава Ђурђевић.
Шта пољопривредници могу да учине у борби са сушом?
Срдановић истиче да на успешну жетву има утицај и сорта кукуруза, али ипак сматра да најбоље произвођачи процене која сорта им одговара у односу на то кад сеју, у ком облику беру, лагерују итд.
Није само суша у летњим месецима проблем. Срдановић издваја и суву зиму и појаву инсеката, пламенца, смрдибубе, црвенило кукуруза (вирусно обољење које преноси „цикада“ иснект који презимљава у жртвеним остацима).
„То су најчешћи проблеми са којима се треба борити, али и глодари много праве проблем и мање више све је везано за климатске промене, поготово што сада имамо само два годишња доба: зиму и лето; те недостатак падавина, магле, влажнијих елемената“, наводи Срдановић.
Како појашњава Ђурђевић, клима се мења на целој планети, на различитим местима су различите манифестације. Према његовим речима док не престанемо са претераним коришћењем угља и нафтног гаса за производњу енергије, клима ће наставити да се мења. За нас то значи да ће суше бити све веће.
„Да се ствари не би погоршавале свет би требало да почне да имплементира Париски споразум који су скоро све земље на свету ратификовале у скупштинама. Он има снагу закона, он предвиђа да до 2050. све земље света престану да емитују гасове са ефектом стаклене баште. Кад се то буде десило онда ће проблем климатских промена да се заустави, а уколико се то не деси, ескалација проблема ће да буде далеко озбиљнија у другој половини овог века, али озбиљне консеквенце ће се видети до 2050. године“, закључује Ђурђевић.
У вези са тим, Срдановић наводи неколико савета који би пољопривредници требало да прихвате, поред чувања озонског омотача, како би се изборили са климатским променама, односно све чешћом сушом.
„Савети за пољопривреднике, како би се усешније борили са сушом су раније затварање бразде, ранија сетва, раније фао групе, плодоред обавезно, никако сејати кукуруз на кукуруз него је најбоље тропоље: пшеница-сунцокрет-кукурз (не само због приноса него и лакше борбе са коровима), као и чешће сејање јединица: 20 центиметара ако се наводњава култура, а 22 центиметра ако је редовна сетва, али очекивана суша“, закључује Срдановић.
Овај текст је произвео новинар омладинске заједнице, уз подршку YoCoJoin партнерства. YoCoJoin је добио средства EU од Креативне Европе.