26.02.2026 Моја отаџбина: ученици ОШ ,,Јанко Веселиновић" кроз стихове и цртеж показали љубав према домовини
Поводом обележавања Дана државности, учитељица Јелена Крстић из ОШ „Јанко Веселиновић“, издвојено одељење Совљак, организовала је ликовни и литерарни конкурс на тему „Моја отаџбина“.
Циљ конкурса био је да ученици кроз писану реч и ликовни израз искажу своја осећања према отаџбини, традицији и вредностима које се негују и преносе са генерације на генерацију. Радови су показали зрелост, креативност и искрену дечју љубав према домовини.
Литерарни конкурс (1–4. разред):
- место – Николија Теодоровић
- место – Калина Михаиловић
- место – Лука Ђаковић
Литерарни конкурс (5–8. разред):
- место – Дуња Перић
- место – Милица Пауновић
- место – Николета Дуроњић
Ликовни конкурс (1–4. разред):
- место – Ђорђе Максимовић
- место – Нина Крајчиновић
- место – Вук Спасојевић
Организовањем оваквих активности школа подстиче ученике да развијају свест о значају државних празника, негују национални идентитет и поносно истичу љубав према својој отаџбини.
Моја отаџбина — Дуња Перић V-1
Зовем се Дуња и имам 12 година. Први пут сам дошла у своју Србију са братом из Швајцарске када сам имала шест година. Много ми је било тешко. Били смо сами са баком.
Све то је прошло брзо, кренули смо у школу. Упознали смо нове другаре, мислећи да нас неће прихватити. Стално смо ишли код комшија. Кроз та дружења упознавали смо своју отаџбину. Почели смо да се осећамо сигурно, само су нам недостајали мама и тата, али након неког времена и мама се вратила.
У школи нисмо знали ни да читамо ни да пишемо. Мешали смо српски и немачки језик. Трудили смо се много, а у томе су нам много помогли учитељи. У почетку је било тешко, али када смо научили српски, схватили смо да је то најлепши језик.
Моја крсна слава је Свети архангел Михаил. Моја отаџбина мирише на славски колач и тамјан, а од тог мириса у грудима расте неки понос и испуњава ме.
Почела сам да играм у фолклору. У ношњи осећам своје корене. Осећам их и у мирису хлеба рано ујутру, мирису багрема и набубрелој пролећној башти. Волим што сам у својој отаџбини.
Научила сам шта значи бити Српкиња. Учим обичаје. Сада знам да се у туђим земљама не могу осећати овако. Србија је најлепша земља на свету, а Совљак најлепше село.
Моја отаџбина — Милица Пауновић V-1
Живим у Равици, у једном малом граду, са родитељима. Сада имам 30 година, а када сам била мала стално сам ишла на село код баке и деке.
И сада волим да одем тамо јер бака увек направи колаче које волим. Срећна сам када помажем деди на имању, шетам поред потока, бацам се у сено и газим по њему. Срећна сам код њих, у природи.
Као мала девојчица ноћила сам једном код њих три дана. Ујутру ме пробудио цвркут птица и мирис печених паприка које је бака пекла припремајући ајвар. Након доручка прошетала сам се са деком до потока. Деда ми је причао како многи одлазе и како су већ тада он и бака били скоро једини у селу.
Није ми било јасно како неком може бити лепше на неком другом месту, како може бити срећнији. Деда ми је објаснио да сигурно свима њима недостаје њихова отаџбина. Тада сам први пут чула ту реч и питала деку шта значи.
Објаснио ми је да су то наша земља, природа, застава, мудрост, храброст, искреност, наше православље — као и све оно што живим код њих: овај поток, сено у које волим да се бацам, мирис бакиних колача, цвркут птица — слобода.
Причао ми је како отаџбина треба да се чува и штити, како се морамо борити за њу.
Све памтим, чувам у срцу и радим како ме деда научио. Данас говорим својој деци све то.
Моја отаџбина – Николета Дуроњић VI-1
Зовем се Николета.
Моја отаџбина је моја кућа, моја породица и сва топлина коју осећам када се вратим кући после школе. То је место где сам научила прве речи, направила прве кораке и где увек знам да сам вољена и сигурна.
Моја домовина је место мог рођења, земља у којој растем и сањам. Она је у сваком путу којим пролазим, у гласовима људи које срећем и у сваком дану који доноси нешто ново.
Моја отаџбина је сваки лист на сваком дрвету, шум ветра у крошњама и мирис после кише. Она је у песми птица, у сунцу које обасјава поља и у сваком годишњем добу које доноси своју лепоту.
Моја отаџбина је сваки мирис који осетим — мирис хлеба, мирис земље, мирис детињства. То су успомене које ме подсећају ко сам и одакле сам.
Моја домовина је мој понос. Она ме учи да будем добра, да поштујем друге и да чувам оно што имамо. У њој учим да су љубав, слога и доброта највеће вредности.
Где год да одем, знаћу да је моја отаџбина у мом срцу, јер она није само место на карти — она је осећај припадности, сигурности и љубави који носим са собом.
Зато волим своју отаџбину и трудим се да је чувам, јер је она део мене, као што сам и ја део ње.
МОЈА ОТАЏБИНА - Николија Теодоровић III-1
Моја отаџбина је тамо
где се сунце јутром смеје,
где ме мајка нежно зове
и где срце најлепше греје.
То је земља песме старе,
прича, бајки и слободе.
Ту сам сањала прве снове
и заволела све њене лепоте.
Моја отаџбина је цвет у пољу,
река бистра, плаво небо.
Свака стаза води кући,
тамо где је срце цело.
Ту су игре, смех и срећа,
стари обичаји живе.
То је земља мог детињства
и љубави прве, миле и дивне.
Ту сам расла, ту сам мала,
ту сам прву песму знала,
међу људима добрим
што ме чувају свакога дана.
Моја отаџбина шапће тихо:
„Чувај земљу, дете драго,
јер у срцу заувек ћеш носити
дом и љубав — највеће благо.
Моја отаџбина – Калина Михаиловић III-3
Србија је земља где сам ја,
ту су ми кућа, школа, другарства сва.
Реке тихо кроз њу теку,
планине чувају њену лепоту неку.
Под њеном заставом учим и растем,
да добра будем, да поштена останем.
Приче предака у срцу носим,
своју земљу чувам и поштујем.
Где год кренем једног дана,
знам да ме чека Србија знана,
јер она није само име и крај –
Србија је мој дом и мој завичај.
Моја отаџбина – Лука Ђаковић II-2
Моја кућа је мој дом,
у њој сам се одгајио.
Моја кућа је и моја школа
и моји другари из снова.
Моја кућа је моја дедовина,
застава и химна.
Моја кућа је моја Србија,
мој завичај и мој дом.
