02.05.2026 UTISCI O IZLOŽBI UMETNIČKIH DELA TRIJADE ANIČIĆ
Piše: Branislav Živanović
Prijatno sam bio iznenadjen najavom izložbe umetničkih dela TRIJADE ANIČIĆ koja je trebalo da bude otvorena od 16.04-24.04 o.g. u svečanoj sali S.O.Bogatić.Obzirom da je Mikan Aničić godinama živeo I radio-slikao u Parizu, radovala me mogućnost da konačno uživo vidim neke od slika ovog priznatog “svetskog a našeg” likovnog umetnika.Uz dužno poštovanje Stojana Okija I Živana Aničića čija dela I radove (ako zelimo) imamo mogućnosti da vidimo kad hoćemo.
Nisam ljubitelj svečanih otvaranja bilo čega, od otvaranja kongresa I simpozijuma, otvaranja brzih I ostalih saobraćajnica I kružnih tokova,pozorišnih,filmskih I muzičkih dana I raznih …..ijada.Planirao sam zato posetu izložbi kada se proredi prisustvo onih koji su došli po pozivu ili zadatku,koji su se fensi obukli I doterali,promenili stajling I pripremili za eventualnu TV reportažu I slikanje-koji su došli da budu vidjeni a ne da vide. Želeo sam da na izložbu odem u subotu 18.04, danu kada se u Bogatiću održavala republička manifestacija HAJDUČKI FESTIVAL RAKIJE. Iako se toga dana očekivalo puno ljudi iz cele Srbije,smatrao sam da će termin pre podne biti idealan I da na samoj izložbi neće biti veće gužve jer će istovremeno biti I svečano otvaranje rakijade.Medjutim, dočekala su me(nas) zatvorena opštinska vrata. Ispred jednih su bile tezge sa kozijim sirom I proizvodima od meda,a ispred drugih su se pekli listići.Pošto sam saznao da će I do kraja dana opštinska vrata I vrata svečane sale ostati zatvorena preostalo mi je da probam deda Momin(Budimirović)koziji sir I deda Momin(Lacković) medni preparat za prostatu I kašalj.Probao sam I mačvanske listiće I zajedno sa brojnim gostima krenuo u obilazak štandova sa svim mogućim vrstama rakija pristiglih iz cele Srbije. Sutradan nisam ni pokušavao posetu izložbi jer je bila nedelja,a nedeljom ni opština pa ni svečana sala ”nisu radili”.
Ne odustajući od svoje namere, sačekao sam radne dane u opštini (svečanoj sali) i konačno zakoračio u svet slika I skulptura TRIJADE ANIČIĆ.Na ulazu me dočekala meni poznata osoba koja mi je na pitanje “Otkud ti u ulozi kustosa ?”, kratko odgovorila da nije bilo nikog drugog odn. da niko drugi nije hteo . I preciznije me je, umesto kataloga izložbe, uputila da su na levom zidu Mikanove slike,na onom dole I na polovini desnog Okijeve,a da su one drvene skulpture deda Živankove.
Želeci da slike pogledam još jednom , otišao sam I poslednjeg dana izložbe( četvrtak 23.04.) naravno u radno vreme(do 15.00) ali je ovog puta svečana sala I izložba bila zaključana! Zahvaljujući ličnom poznanstvu sa “ključarom sale”ljubazno mi je omogućeno razgledanje uz objašnjenje da se sala zaključava zbog mogućih lopova,jer su unutra eksponati milionskih vrednosti. Pristup je, medjutim uvek moguć uz prethodnu najavu ili zakazanu grupnu posetu.Tada sam shvatio da su prethodnog dana otvorena vrata izložbe I prisustvo “kustosa” bili zbog najavljene posete učenika nižih razreda osnovne škole I da sam uz njih bio kolateralni posetilac izložbe.
Zahvaljujem se Mikanu Aničiću I njegovoj ekipi (tako se to danas u žargonu kaže za druga dva člana trijade) što je svoju prvu,samostalnu izložbu nakon povratka iz Francuske organizovao baš u Bogatiću,iako je svojevremeno čak iz Luvra Mona Liza svoje poljupce slala Sapcu.Pa ako je nekad noćni zivot u Šapcu bio ko u sred Pariza, ova izložba je bar na tren donela duh kulture Pariza u Bogatić. Naravno, zahvaljujem se i opštinskim strukturama sto su kako-tako ovu izložbu organizovali i na kraju sve slike I sačuvali.
