09.12.2015 Panta Mihajlović - Mačvanin zaslužan za prvi telefonski razgovor u Srbiji
Za instaliranje prvih telefonskih linija u Beogradu najzaslužniji je Panta Mihajlović – inženjer i pionir na polju telekomunikacija, savetnik i prijatelj Nikole Tesle. Nakon što je u Šapcu završio tri razreda gimnazije, Mihajlović je otišao u Beč i tu završio elektrotehničku školu. Odatle je otišao u Berlin i zaposlio se u firmi „Simens-Halske". Kao priznati stručnjak, 1873. godine premešten je u Njujork, gde je radio kao direktor u istoj firmi, ali samo nekoliko godine kasnije dolazi u Beograd, sa namerom da podiže telefonske stanice.
“Bio sam neverovatan idealista. Dođem u Srbiju, iako sam mogao da pravim velike poslove u Nemačkoj, Americi ili ma gde drugde, s namerom da učestvujem u ratu 1876. Kad se rat završio, padne mi na pamet da instališem telefon u Beogradu. Niko tu nije imao pojma o telefonu”, piše u zaostavštini Pante Mihajlovića.
Mihajlović je 1882. godine, dobio pravo (koncesiju) od kralja Milana da u Beogradu podigne telefonske stanice.
Kako nije naišao na razumevanje ovdašnjih Beograđana, Mihajlović je o svom trošku, povezao kafanu „Tri lista duvana”, u kojoj je bilo smešteno inženjersko odeljenje vojnog Ministarstva i kasarnu na Paliluli. Iz „Tri lista duvana” je razgovarao Teša Nikolić, ministar vojni, a iz kasarne Palilula kapetan Kosta Radisavljević. Tako je obavljen prvi telefonski razgovor 14. marta 1883. godine.
Pravo “čudo” u to vreme, izazivalo je nepoverenje ovdašnjeg življa. Ostalo je zabeleženo da je jedan od “nevernih Toma” bio i sam ministar vojni Teša Nikolić. Prema anegdoti, on je bio “protiv” telefona i tvrdio je da će konjanik brže i odgovornije preneti poruku. Panta se kladio sa njim u korist telefona i dobio opkladu.
Kada su se ministar i kapetan razuverili, vest o „čudotvornoj napravi” stigla je i do kralja Milana.Kralj je verovao u umeće Mihajlovića, koji je opravdao poziv i ukazano poverenje. Kralj Milan odmah je dao nalog da se u državni budžet za narednu godinu unesu sredstva za instalaciju telefonskih stanica u Beogradu za potrebe Dvora i vojske.
Mihajlović je nastavio da svoju ideju sprovodi u delo i instalirao je još dve linije, povezavši Licej u Kapetan Mišinom zdanju sa požarnom (vatrogasnom) četom i Narodnu skupštinu sa policijom.
Prvi međumesni razgovor obavljen je polovinom januara 1886. godine, za vreme primirja u srpsko-bugarskom ratu. Razgovor na relaciji Beograd–Niš obavili su kralj Milan Obrenović i Milutin Garašanin, predsednik Vlade.
Uprkos nerazumevanju javnosti i nepoverenju prema inovacijama, telefon je ipak uz dosta poteškoća, polako ali sigurno, postajao deo života i potreba ovdašnje Srbije.
Prvo takozvano „Pravilo o telefonu" doneto je 1890. godine, kada je odobreno da se za privatne potrebe mogu podići telefonske linije sa štacijama. Prva telefonska centrala u Beogradu, sa 50 brojeva, montirana je tek 1898. godine na prvom spratu Kolarčeve kuće. Javni telefonski saobraćaj u Beogradu počeo je 1899. godine i tada je imao 28 pretplatnika.
N.Isaković
