20.11.2015 Strah ne da tišini da ode
U prostorijama Narodne biblioteke „Janko Veselinović“ u Bogatiću održana je promocija knjige „Samo da topovi ćute“, autora Milorada Jevtića. Odlomke iz knjige čitali su glumci amaterskog pozorišta, Mina Šanković i Branislav Ković. „Ovo je četvrta knjiga u izdanju Narodne biblioteke „Janko Veselinović i planiramo vrlo intenzivnu izdavačku delatnost u narednom periodu i izdavanje još nekoliko publikacija do kraja februara, koje će zauzeti posebno mesto u našoj zavičajnoj zbirci“, izjavila je Katarina Lazarević direktor Narodne biblioteke „Janko Veselinović“.
Računajući da su Srbi kratkog pamćenja, neki evropski istoričari su pokušali da krivicu za početak Prvog svetskog rata prebace na Srbe, minimizirajući tadašnje agresore i krivce za početak rata. Knjiga „Samo da topovi ćute“ javlja se kao svedok jednog surovog i teškog vremena, gde strah ne da tišini da ode.
Idilične slike mladića i devojaka dok žanju žito, a uveče okupljenih na seoskom prelu, su poslednji trenuci slobode nevinih seljaka Jadra i Mačve. Sam pisac je pored neprijatelja posebno istakao glad koja je uzimala svoj danak, objasnivši i simboliku korica knjige.“Na koricama knjige je mapa Mačve, a Mačva je zelena i plodna, ali na koricama knjige nema zelenila, a kad nema biljaka nema ni hrane, upravo to je i agresor hteo - da zatre sve što postoji na ovom prostoru, a što je srpsko“.
Ljubavni zanos Mladena i Jelene i začeće novog života, krvava osveta i zverstva neprijateljskih vojnika, Mirkova ženidba trudnom Jelenom iako je svestan da ona nosi Mladenovo dete želeći da je spase od sramote, da ne rodi „kopile“, pa sve do Mladenovog povratka u pusto selo i želje da se osveti, ne znajući za pravi razlog Jelenine udaje za Mirka, su momenti koji teraju čitaoca ove knjige da je sa velikom pažnjom čitaju.
Recezent knjige, Predrag Belić istakao je vrednost i veličinu žrtvovanja druga za druga, Mirka za Mladena, i nevolje koje su dolazile iz pravca Drine.
Dosta opasnosti i stradanja za Srbe tokom istorije dolazilo je od krive Drine, pa onda ne čudi što su današnji čuvari njenih obala upravo Srbi.
D. Ostojić