21.04.2016 Jesmo li budni?
Uspavali smo se i ćutimo o stvarima za koje to nikako ne bismo smeli, jer vreme nam to neće oprostiti. Ko smo, šta smo, ko upravlja našim životima, kada ćemo početi živeti kako želimo i osećamo? Oslobodimo se najvećeg neprijatelja ljudske sreće-straha. A ko nas to plaši? Prvo mi sami sebe, potom „ostale strukture“ koje odlučuju i drže, moć, našeg straha. Ako je strah veći od vere, onda smo unapred izgubili.
Za olako data, lažna obećanja i prevare naših političara, treba im pokazati manjak poštovanja, za sve iznešene laži i gluposti kojima su ponižavali ljude koji su ih birali.
Ne smemo dozvolitI da se sa nama vlada emocijama i demagogijom, već argumentima. U društvu koje ne uvažava argumente pojedinac je izolovan i bez ikakve moći. Lažnim slikama stvarnosti prikriva se materijalna i moralna beda života, gde je očuvanje i sticanje vlasti važnije od istine, poštenja, morala, pravde. Laž i hvalisanje se nastavlja što je u potpunoj nesrazmeri sa učinjenim.
Kod nas je davno prestala da važi ona narodna, kako glasamo takvu vlast i dobijemo. Mi uglavnom dobijamo vlast „sabirajućih odbornika“, gde postizborna matematika odlučuje, različito od onoga kako smo glasali! Ako svi mogu sa svakim u postizbornoj kombinaciji, onda je jasno da je najbitnija vlast i kako doći do nje, a za narod.....!? Na sreću ima i onih koji ne žele i neće sa „nečasnima“.
Naš problem je što dremamo ili spavamo u vremenu kada treba da smo budni. Jesmo li budni?
D. Ostojić
