In memoriam

Оливер Велимировић, фудбалер из Бадовинаца, рођен 2009. године, недавно је потписао свој први професионални уговор са ФК Партизаном.

Пут од малог села у Мачви до црно-белог дреса није био ни кратак ни лак. Било је много тренинга, путовања, одрицања и борбе за минутажу, али и људи који су веровали у њега и били му подршка на сваком кораку.

Данас, када је направио важан корак у каријери, Оливер не заборавља одакле је кренуо.

Оливере, за почетак, представи нам се. Ко је момак из Бадовинаца који је управо потписао први професионални уговор са Партизаном?

Ја сам Оливер Велимировић и долазим из Бадовинаца. Рођен сам 2009. године. Почео сам да тренирам фудбал тако што су ме одвели у Шабац, у мој први клуб, ОФК Шабац, да пробам и видим како је. Свидело ми се и наставио сам да тренирам.

Од првог дана сам размишљао да једног дана могу да постанем професионалац и да се озбиљно бавим фудбалом.

Ко ти је од почетка био највећа подршка?

Од првог дана моја највећа подршка била је моја породица. Одрицали су се посла да би ме возили на тренинге и утакмице. Било је тешко, али ми никада нису рекли да не могу или да неће. Увек су били уз мене.

Како си реаговао када си сазнао да ћеш потписати први професионални уговор?

Био сам веома узбуђен. После свега кроз шта сам прошао, чињеница да сам на крају потписао професионални уговор са Партизаном заиста ми много значи.

Шта ти значи чињеница да си као момак из Бадовинаца стигао до Партизана?

Стварно је лепо бити део овако великог клуба, а поготово што сам поникао у малој средини, у селу Бадовинци.

Дуг је пут био стићи до Партизана, а поготово до професионалног уговора. Било је много тешких тренутака, одрицања и напора, али без тога не би могло ништа да се постигне.

Колико ти значи подршка породице, пријатеља и људи из Мачве?

Много ми значи што сам окружен добрим људима. Наравно, ту су моја породица и људи из Мачве, али и људи који су уз мене од првог дана у Партизану – Саша Лукић и Михаило Миљковић, као и њихова породица, која ми је од првог дана давала праве савете.

Увек сам их слушао и исплатило се.

Такође, морам да поменем и своје тренере Јана Гаваловског, Драгана Љуштину, Драгослава Костића, Милоша Ђокића и Мирослава Марића, који су били моји тренери док још нисам отишао у Партизан.

Посебно бих издвојио Ивана Штокића, који ми је прошле године отворио велика врата у Телеоптику, када сам имао малу минутажу у Партизану. Прихватио ме је на најбољи начин и дао ми шансу да створим минутажу која ми је била потребна.

Какав је осећај носити Партизанов дрес?

Сјајан је осећај носити дрес Партизана. Као што сам рекао и пре овога, Партизан је највећи клуб на Балкану и свако би волео да обуче наш дрес.

Да ли на потписивање уговора гледаш као на остварење сна или као на почетак нечег још већег?

Ово је велики искорак, али ово је тек почетак. Надам се да ће у будућности бити још много оваквих тренутака.

Ово ми је само још већа мотивација да радим још јаче.

Који је твој највећи фудбалски сан?

Наравно, сан ми је да једног дана заиграм за први тим Партизана. Од када сам дошао у клуб, размишљам о томе.

Корак по корак, надам се да ће доћи и до тога.

Колико је тешко ускладити фудбал, школу, остале обавезе и живот једног тинејџера?

Тешко је ускладити фудбал, школу и остале обавезе, али ако желите да једног дана постанете најбољи, морате да спојите све то у једну целину.

И за крај – шта би поручио својим Бадовинчанима и целој Мачви, који ће сада са поносом пратити твоје име?

На крају бих захвалио свима на честиткама.

Од Бадовинаца до црно-белог дреса

Оливерова прича још није прича о готовом фудбалеру. Она је прича о младом човеку који је стигао до првог професионалног уговора, али који је свестан да га најважнији изазови тек чекају.

Од првих тренинга у ОФК Шапцу, преко Телеоптика и Партизана, до професионалног уговора, једна ствар се провлачи кроз целу његову причу – рад.

А иза тог рада стоји породица која је возила, чекала, одрицала се и веровала.

Зато је Оливеров успех истовремено и успех његове породице, његових тренера и свих људи из Мачве који су били део његовог пута.

Први уговор је потписан. Сада остаје да настави да ради, напредује и корак по корак иде ка свом највећем сну – дресу првог тима Партизана.