In memoriam

У уторак, 3. јуна 2025. године тишина пуна поштовања спустила се на школско двориште ОШ ,,Краљ Александар Карађорђевић“, а затим и на салу Дома културе у Прњавору. Обележен је Дан школе и велики јубилеј Основне школе „Краљ Александар Карађорђевић“ – школа која негује знање 180 година, упркос свим историјским недаћама.

Свечаност је започела отварањем спомен-зида у холу школе, трајног подсетника на историју Прњавора и његових учитеља, ђака, згаришта и снова. На зиду су се нашли портрети Небојше Јерковића – по коме је школа некада носила име – и Краља Александра Карађорђевића, фотографија прњаворске школе из прве половине 20. века, као и фотографије данашње матичне школе и њених издвојених одељења. Посебно вредно место припало је калиграфским радовима ученика, насталим на недавно одржаној ликовној колонији у манастиру Петковица, на којој су учествовале школе из Клења, Црне Баре, Шапца и Бадовинаца.

Ту су и хронолошки поређане фотографије ђака генерација – са својим учитељима и разредним старешинама – за које се побринула в.д. директорка Душица Комановић, како би управо они били сведоци времена, урезани у зидове сећања.

А онда – мрак. Велика сала Дома културе утонула је у тишину.

Пригодни програм, осмишљен као сценско-поетско путовање кроз историју школе, почео је химном школе у извођењу школског хора. Испред њих – сагореле даске, згариште, симбол свега што је у претходним вековима изгорело, а ипак поново никло.

Након химне, светла су се угасила. Остао је само мирис тамјана који се тихо уздизао кроз полумрак, и пригушено радно светло. У тишини, кроз полумрак, изашла је босонога девојчица у дугој белој хаљини са свећом у руци. Са друге стране сцене појавио се старац. Срели су се на средини, док се у позадини чуло пуцкетање ватре и хук ветра. Мирис тамјана и магија светла стварали су утисак као да се сама историја спустила међу присутне.

Из мрака се проломио глас – сведочење Војислава Трифуновића, преживелог ученика школе из 1914. године:

„Мене су извели из учионице неколико минута пре него што су школу запалили. Биле су са мном још две ученице, али никада нисам сазнао како се зову. Један војник ме помиловао по глави и измакао ме даље од пламена који је куљао из школе. Страшно је било... Љуба Савић, једна девојка, пуна, снажна...“

Ту, у тим речима, у тој тишини коју су прекидали дефилеи сећања и музика, публика је престала да буде публика. Постала је сведок. Многи су плакали. Старији су у шапату изговарали имена која су памтили, а млађи су први пут чули приче које се не налазе у уџбеницима.

Био је то тренутак у којем се школа није само присећала своје историје – она је историју оживела. У мраку сале згуснуле су се и 1845. и 1941. и 2025. година. Било је то путовање кроз време, ослоњено на бол, отпор, памћење – и наду.

Јубилеј у Прњавору није био само свечаност – био је истински културно-уметнички и образовни догађај, вредан памћења. Школа је овим програмом показала да зна да чува своје наслеђе, али и да га ствара за будућност – баш онако како је речено при отварању спомен-зида:

„Свако уметничко дело представља узвишени напор личности у борби против пролазности, умирања, пропадања. Свако дело јесте израз тежње за вечношћу.“ (Данка Милићевић, наставница ликовне културе)

Велику част за Прњавор и Основну школу „Краљ Александар Карађорђевић“ представљало је присуство Његовог Преосвештенства, владике шабачког г. Јеротеја, који је заједно са свештенством Епархије шабачке увеличао свечаност својим доласком. Овом значајном догађају присуствовали су и свештеници Црквене општине Прњавор, монахиње манастира Петковица, Марко Исаковић, већник за образовање, Мирјана Јањић, директорка КЦ Шабац, Добривоје Недељковић, испред Месне заједнице Прњавор - Милош Јекић, председник Месне заједнице и Зорица Милић као и родитељи и ученици школе, бивши наставници и многобројни представници колектива школа из мачванског краја.

Овај јубилеј био је посебно вредан и по још нечем јединствен — окупио је генерације наставника, ученика и пријатеља школе у јединственом тренутку заједништва и поштовања – од најмлађих до најстаријих. Међу учесницима били су уважени наставници у пензији, попут Миланке Калабић и Душе Руњајић, Драгутина Марковића Маркана, Зоре Јањић који су свој радни век посветили образовању и васпитању прњаворске деце.  Снажан печат свечаности дали су и наставници који данас раде у школи – Предрага Атанацковића, као и учитељице Славица Лацковић и Весна Петровић. Срце и реч дале су и наставнице српског језика Светлана Грујић и Снежана Станарчић. На сцени је био и Зоран Катић, члан Аматерског позоришта ,,Прњавор“ и многи други.  Блок флауте свирале су Лара Јокић и Николина Туфегџић, а као солисти испред хора школе наступили су Милица и Урош Цвејић, Софија Ристић, Миа Цветиновић. Бивши ученици: Александар Којић, Страхиња Мировић, Огњен Милановић, Милица Ненадовић, Ана Мићић, Маријана Арсеновић, Огњен Милићевић, Матеја Бјекић; предшколац Ана Јаковљевић; ученици школе: Наталија Јоцић, Мара Кулезић, Павле Павловић, Викторија Кулезић, Магдалена Радић, Јана Јовановић,Страхиња Јевтић, Тијана Саватић, Маша Мајсторовић, Дуња Милинковић, Марко Пушкаревић, Милица Милановић, Данило Ракић, Андреј Јанковић, Теодора Вујиновић, Филип Џиновић, Филип Мијић, Саша Степановић, Лука Јаковљевић, Мила Вукша, Алекса Томић, Нађа Јевтић. Сценарио свечаности потписала је Катарина Кулезић.

Својим доприносом, програм су обогатили и садашњи, и бивши, и будући ђаци – јер ова школа, баш као и овај дан, живи кроз све који је воле. Родитељи и широка заједница дали су подршку која се не мери само речима, већ осећа у свакој емоцији, сваком аплаузу, сваком сетном погледу уназад — и у сваком надахнутом кораку ка будућности која се огледа и у завршним речима в.д. директора Душице Комановић:

,,Верујем да је знање највећи поклон који можемо оставити деци.

И данас, са овог места, обећавам:

наставићемо да градимо школу која ће бити понос Прњавора, Мачве и Србије.

Хвала свима који су градили ову причу.

Хвала свакој учитељици, сваком учитељу, сваком ученику који је овде оставио траг.

Хвала родитељима на поверењу. Хвала заједници на подршци.

Пред нама су нове странице. Хајде да их испишемо заједно — знањем, љубављу и надом.“

И управо зато – ова школа, њени ученици, наставници и мештани – имају будућност. Јер памте. И верују.

Катарина Кулезић

Мачва Инфо, Чувај радост