In memoriam

 

Празник Свете Тројице се увек обележава 50. дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и “рођендан” хришћанске цркве, а називају се још и Свето Тројство, Света Тројица, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле, Духови. Kод Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница.

 

По значају то је трећи празник по значају, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. “трапава недеља”.

 

Тај празник се назива још и Тројица јер је – по учењу – Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао.

 

На Свете Тројице испунило се Христово обећање ученицима да ће примити благодет Духа Светог и проговорити многим језицима које до тада нису знали. Тиме је завршено оснивање Христове цркве, а апостоли кренули по свету да шире Христово учење.

 

Празник Духови се “пада” увек у недељу, на педесети дан од Васкрса. Црквено учење каже да је непосредно пре Вазнесења, Христос обећао ученицима да ће се убрзо “излити благодет Духа Светог” на њих, што се десило 50. дана од васкрснућа.

 

У педесети дан од Христовог Васкрсења, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде бука.

 

Обичаји

Још од првих хришћана, обичај је да се на овај празник под у храмовима покрива травом, а зидови украшавају зеленим гранама.

 

Током молитве, народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

 

Света Тројица слави се и као крсна слава, негде први, а негде други дан.