In memoriam

Божић, празник Рођења Господа нашег Исуса Христа у Витлејему, један је од највећих и најрадоснијих хришћанских празника, одмах после Васкрса. У црквеним књигама назива се и „Мала Пасха“, јер представља почетак спасења људског рода, а Свети Јован Златоусти Божић назива „мајком свих празника“.

Према хришћанском учењу, Христос је рођен у скромној пећини, положен у јасле, окружен Мајком Божијом, праведним Јосифом, пастирима и анђелима који су јавили радосну вест: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“. Тај догађај означио је почетак новог времена и духовну прекретницу за цео свет.

Божић у народу и породици

За Божић се верници припремају Божићним постом, који траје 40 дана, а сам празник је увек мрсни дан. Божић је пре свега породични празник — тог дана се не иде у госте, већ се празнује у кругу најближих.

Празнично јутро почиње миробожањем, када укућани једни другима пожеле мир, здравље и напредак. У дом долази положајник, прва особа која на Божић уђе у кућу, и својим речима и радњама призива берићет и срећу за целу годину.

Централно место на божићној трпези заузима чесница — посебан хлеб у који се ставља новчић, а ломи се рукама. Верује се да ће онај ко пронађе новчић имати среће и благостања током године.

Божићни поздрав и значај празника

О Божићу се људи поздрављају речима:
„Христос се роди!“, на шта се одговара: „Ваистину се роди!“

Божић носи поруку мира, љубави, слоге и заједништва, подсећајући да су породица, вера и међусобно разумевање темељи на којима почива друштво. У српској традицији, а посебно у Мачви, Божић остаје празник дубоко укорењен у народу, који се преноси са колена на колено.