In memoriam

Према хришћанском учењу, на Велики петак Христос је добровољно поднео жртву за спасење људског рода. Зато овај дан није само сећање на страдање, већ и позив на размишљање о жртви, љубави, праштању и смислу вере.

У православној традицији, Велики петак обележава се строгим постом – многи верници тог дана не једу ништа или се уздржавају од хране до заласка сунца, док се они који посте придржавају најстрожих правила, без уља и вина.

Посебно место заузима обред изношења плаштанице, који симболично представља полагање Христа у гроб. Верници прилазе плаштаници, целивају је и пролазе испод ње, што симболизује смирење, покајање и духовно очишћење.

Велики петак нас подсећа да кроз страдање долази васкрсење, а кроз жртву – спасење. У тишини овог дана, свако од нас има прилику да се окрене себи, својој вери и вредностима које нас чине бољим људима.

Иако се обичаји везани за Велики петак негују широм Србије, у Мачви они имају посебну топлину и породични карактер, преношен с колена на колено.

Обичаји у Мачви

У мачванским домаћинствима, Велики петак почиње рано и у тишини. Дан је посвећен миру, без тежих послова у кући и пољу, а посебно се избегава свака бука и весеље. Старији су говорили да „данас и земља мирује“, па се не оре, не копа и не започињу велики послови.

Фарбање јаја је један од најважнијих обичаја. Прво јаје се обавезно боји у црвено и назива се „чуваркућа“. У Мачви је обичај да се то јаје oставља на посебно место у дому, где остаје током целе године као симбол здравља и заштите породице.