In memoriam

Недељно јутро испред светиње у Петковици, на простору који иначе припада миру и тишини, испунило је више од стотину дечјих гласова и узбуђење које се осећа у ваздуху пре поласка.

Ученици Основне школе „Краљ Александар Карађорђевић“, из осам одељења, пристизали су са ранчевима и оним искреним немиром који увек прати дан када се школа мења за активности у природи. Полазак је био заказан за 9 часова, али је све око манастира већ много раније постало живо, испуњено, разиграно.

Иако је све почело као слободна наставна активност, овај дан је брзо изашао из оквира обичног школског програма, јер једно је учити о природи у учионици, а сасвим друго осетити је свим својим чулима.

Теорија је већ била научена - приче о планини, стази, простору и историји. Сада је дошло време да се све то види, осети и доживи.

Ментори и наставници који су реализовали ову активност су: Небојша Остојић, Далибор Остојић, Андраш Комароми, Александра Милошевић, Ивана Мартиновић, Ана Ковановић, Анђелка Павловић, Милена Златковић и Јасмина Вишњић.

Светомир Тошић, члан Планинарског друштва  „Цер“  истакао је да друштво током године организује неколико великих окупљања на Церу, а једно од њих је и акција „Петковица – Стари храст“.

– Наставница из Прњавора изразила је жељу да учествује у нашој акцији и ми смо то са задовољством прихватили. Данас очекујемо преко сто учесника заједно са планинарима. Долазе нам гости из Београда, Бановаца и других места – рекао је Тошић.

Наставница географије Јасмина Вишњић, која у школи ради већ 27 година, није крила утиске пре поласка.

– Ово је нешто потпуно ново што покушавамо да представимо деци и што желимо да наставимо и у будућности. Од ове школске године у оквиру слободних наставних активности увели смо боравак у природи и планинарење. Осам одељења је прошло теоријски део, а сада је дошло време да све то доживе и у пракси.  – рекла је Вишњић.

Посебну тежину читавој активности дала је чињеница да је реализована у оквиру Недеље сећања и заједништва.

– Управо је то циљ свега овога — заједништво, толеранција и поштовање. Импресионирана сам бројем деце. Када смо делили сагласности мислили смо да ће доћи око шездесет ученика, а данас их је далеко више. Родитељи су подржали иницијативу и верујем да ћемо сви памтити овај дан – додала је она.

Милена Златковић, педагог школе, на планинарење је повела и своју децу.

– Данас смо овде да заједно подстакнемо дух заједништва и обележимо Недељу сећања и заједништва. Овакве активности, време проведено у природи и опуштеној атмосфери, изузетно су важни за децу – поручила је Златковић.

А онда је шумска стаза проговорила најлепшим језиком — смехом. Чули су се кораци, дозивања и понеки уздах умора који је брзо нестајао уз нови талас шале и разговора. Неко је први пут пешачио оваквом стазом. Неко је открио да природа уме да буде занимљивија од телефона. А неко је тог дана, можда и несвесно, научио колико је важно имати некога поред себе.

И можда ће фотографије избледети, можда ће се заборавити ко је први стигао до циља, али ће остати успомена на дан када је више од сто деце изабрало дружење уместо самоће, природу уместо екрана и заједништво уместо дистанце.

Катарина Кулезић