In memoriam

Интервју са бившом наставницом Вером Малетић снимљен је на сусрету генерације 1971. године, догађају који је поново окупио некадашње ђаке и њихову професорку након више деценија.

Како је том приликом истакла, веома је радосна и узбуђена што је поново међу својим ученицима и што је имала прилику да присуствује овом сусрету, који је за њу био испуњен емоцијама и сећањима.

У школи „Мика Митровић“ у Богатићу, име Вере Малетић и данас се изговара са посебним поштовањем.

Бивша наставница хемије и домаћинства, данас у пензији, припада оној генерацији просветних радника који су својим радом обележили читаве школске епохе. За њих наставни процес није био само преношење знања, већ обликовање начина размишљања и живота.

Хемија у њеним рукама није била само школски предмет, већ начин да се објасни свет око нас — од природних процеса до свакодневних појава. Са друге стране, наставни предмет домаћинство носио је практичну димензију образовања, кроз коју су ученици стицали знања о одговорности, реду и животним вештинама.

У времену када су школски услови били далеко скромнији него данас, успевала је да ученицима приближи и науку и живот на начин који се памти много дуже од школског звона.

Њен педагошки рад оставио је дубок траг у генерацијама ученика који су прошли кроз њене учионице. Данас су то одрасли људи, али многи од њих и даље памте прве лекције које нису биле само школске, већ животне.

У оквиру школе која деценијама представља један од образовних стубова Мачве, наставници попут Вере Малетић остају уписани као тихи носиоци система — они који су учили без потребе да њихов рад буде наглашен, али чији се утицај и даље осећа.

Јер неке лекције не престају када се огласи школско звоно.

Оне трају читав живот.