In memoriam

У Центру за стручно усавршавање у Шапцу, Ротари клуб Шабац организовао је доделу признања за животно дело, као и признања за допринос и служење заједници. Овај догађај окупио је бројне госте, представнике јавног и културног живота, пријатеље клуба и добитнике признања, а протекао је у духу великог поштовања, хуманости, заједништва и захвалности онима који су својим радом оставили дубок траг у локалној заједници.

Програм је започео обраћањем Александра Летића, председника Ротари клуба Шабац, који је истакао значај служења заједници, солидарности и неговања правих вредности, на којима ротаријанство почива већ више од једног века широм света.

Како је истакла чланица клуба Ивана Пајић, реч је о традиционалној акцији коју клуб организује сваке године, са циљем да ода признање појединцима који су својим радом, посвећеношћу и резултатима допринели заједници. Ове године додељено је укупно осам признања — три награде за животно дело и пет признања за допринос и служење друштву.

Посебан тренутак вечери био је посвећен нашем покојном суграђанину Борису Дражићу, коме је постхумно додељена награда за животно дело. У његово име признање је примила ћерка Уна Дражић, а овај емотиван тренутак изазвао је снажне аплаузе и поштовање присутних.

У наставку вечери уприличен је и уметнички програм у ком су наступили млади музички уметници, додатно улепшавши свечаност извођењем дела класичне музике.

Признања за животно дело уручена су појединцима који су својим радом обележили области у којима делују, док су признања за допринос и служење заједници припала онима који су својим ангажовањем помогли развоју друштва, хуманитарном раду и унапређењу живота у локалној средини.

 

Награђени на свечаној додели признања Rotary клубa Шабац су:

Признања за допринос и служење заједници:

• Томислав Којић
• Сања Никшић
• Радушко Јанковић
• др Светлана Карић
• Весна Тутуновић

Признања за животно дело:

• Ружица Ружа Поповић
• др Слободан Марковић
• др Борис Дражић

Ротари Интернешнл, у оквиру ког делује и Ротари клуб Шабац кроз Дистрикт 2483 Србија и Црна Гора, препознатљив је по бројним хуманитарним акцијама и друштвено одговорним пројектима. Њихова мисија заснива се на идеји „Служење изнад себе“, а кроз различите активности настоје да помогну заједници, подстакну солидарност и подрже оне којима је помоћ најпотребнија.

Свечаност је завршена коктелом и дружењем, уз прилику да гости и добитници признања размене утиске и наставе разговоре у пријатној атмосфери.

Видео репортажу са овог догађаја објавићемо у наредним данима.

 

БОРИС ДРАЖИЋ (1979-2023)
 

Дoктор Борис Дражић рођен је 1979. године у Шапцу. Живео је и радио у Богатићу, где је завршио Основну школу “Мика Митровић” и Средњу ветеринарску школу. Након завршетка средње школе завршио је основне студије на Факултету ветеринарске медицине у Београду и стекао звање доктора ветеринарске медицине, где је потом завршио специјалистичке студије и стекао звање специјалиста доктор ветеринарске медицине. Своју професионалну каријеру започео је радом у Ветеринарској станици Богатић, најпре као доктор, а потом је од септембра 2021. године па све до смрти обављао функцију директора. После специјализације се определио за лечење малих животиња, већином паса у чему је био изузетно успешан. Поред тога што је био успешан био је и омиљен ветеринар у локалној заједници. Разлози за то били су бројни. Непогрешив у дијагностици и терапијском лечењу уливао је огромно поверење власницима и држаоцима животиња. Био је вешт и кадар да чак само на основу фотографије или видео снимка одмах донесе непогрешиве закључке о стању животиње и акцијама које је потребно предузети у циљу што хитнијег постизања добробити животиње. Својом благом нарави, изузетном сталоженошћу и стрпљењем постизао је смиреност пацијента али и власника животиње и тако омогућавао да власници животиња у кризним ситуацијама остану прибрани и корисни за процес пружања прве помоћи и даљег лечења. За своје пацијенте и њихове власнике био је доступан у свако доба дана или ноћи. Добробит животиња за покојног др Бориса Дражића није имала радно време, али ни цену. Када год је било могуће, дијагностику, па чак и лечење, спроводио је на начин да не проузрокује непотребне трошкове за власнике животиња. Да је његов однос према свом позиву превазилазио оквире ветеринарске професије говори и чињеница да је био посвећен и образовању власника животиња. Несебично је преносио знање и старао се да власници животиња буду обучени за пружање прве помоћи и увек опремљени основним медикаментима за случај настанка кризних ситуација. Због свега наведеног, како међу власницима и држаоцима животиња био је омиљен и међу својим колегама. Преминуо је трагичном смрћу у 44 години живота, 25. Јула. 2023. године док је помагао другоме у невољи. Његов прерани одлазак представља огроман губитак за локалну заједницу и ветеринарску струку уопште. Лик и животно дело др Бориса Дражића било је, остало и увек ће бити вечни пример ветеринарске стручности, етике и хуманости. Слава му и хвала!