10.11.2018 МИРИС ЗЕМЉЕ И ХЛЕБА
,,Још у мени живи једно давно лето
И дедине приче у вечери ране,
Виле и јунаци, прашњави сокаци
И све то у мирис свежег хлеба стане,,
Весна Белчевић
Колеба породице Нигић из Дубља изграђена је на чврстом темељу. 200 година поносно стоји на породичном имању. Отхранила је неколико генерација и удахнула им љубав према традицији.
Весна Нигић у браку је 37 година. Синовима и унуцима сада преноси све оно што су њу код колебе научили.
"У ову колебу сам први пут ушла 1982. године, после прве зиме када сам се удала. Рад и поштење су најважнији, томе су ме научили моји отац и мајка али и свекар и свекрва. Ми обрађујемо 20 хектара земље а за све раднике код колебе ја кувам. Она нам је заклон и упориште. Она је живот ове равнице. Код куће спавамо а код колебе радимо. Она нам је у склопу имања, ту ми је све што је потребно зa кување, судови и намирнице. Да немамо колебу, све бих морала од куће да доносим, овако је лакше и брже. Предност је што нам је колеба код њива које обрађујемо. Када удари киша, када је лоше време, имамо где да се склонимо" - каже Весна Нигић.
Равница је широка и плодна а љубав према колеби за Нигиће увек је била непресушна.
"Волимо колебу и не бисмо могли без ње. Поред љубави, овде смо и због економичности. Кућа нам је удаљена 3,5 километра, долазимо трактором, бициклом или на кобили, како кад. Ту нам је и јагода, малина, градиница, ту су нам свиње и перушина. Овде ми се родио супруг а не прође ни дан а да унуци не питају када ће и они колеби. Један има 10 а други 2 године. Често долазе. Због њих морамо правити нову, ова је стара 2 века. На њима све остаје" - наглашава Весна и додаје да из њихове колебе нико није отишао гладан.
Највише воли да прави лепиње. Рецепт је једноставан, брашно, вода и со али је, како каже, најбитнија љубав и оно у чему се пеку.
"Код колебе је све слађе, укусније је када се прави већа количина. Највише сам кувала за 80 људи. Изаберемо сваке године једно црвено слово у црквеном календару и направимо гозбу. За Прокоп деца су испекла прасиће, направили смо пуну ранију шкембића, ја сам направила и испекла у фуруни 22 лепиње. Како се праве научила сам од свекрве а сада малим тајнама ја учим своју снају. Имамо пољску фуруну и тај мирис и укус хлеба не може лако да се заборави. Чар је у њој, када се испече прасе, ја ставим лепиње, оне поприме тај мирис, много су лепше када се пеку у фуруни него у шпорету. Код наше колебе се окупљају и ловци. Деца имају много пријатеља, сви воле да дођу овде. Овде печемо све што је потребно за славу, преславу и Божић" - истиче Весна.
Нигићи воле традицију, људе и своју колебу. У њој су научили праве вредности у животу, са њом, децом и унуцима гледају у будућност.
Пројекат "Мачванске колебе у модерном руху" суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
