21.09.2019 Данас је Мала Госпојина - Празник Рођења Пресвете Богородице
Српска православна црква и верници, данас обележавају Рођење пресвете Богородице. Празник је у народу познат као Мала Госпојина и убраја се у 36 великих празника, у црквеном календару обележених црвеним словом.
Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин, посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира. Познатија као Kраљева црква, издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији. У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.
Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
