15.04.2020 Традицијом и лепотом нашарана васкршња радост
ШАРА ШАРУ НА ЈАЈЕТУ СТИЖЕ
Васкрс, најрадоснији хришћански празник је пред вратима домова у Србији, Мачви. И шарање ускршњих јаја за празнично весеље и радост свих верника, деце понајвише.
У дому Игњатовића у Бадовинцима, корпице на столу већ су препуне ускршњих јаја спремљених за украшавање. Вредна домаћица Сања већину њих украсиће на традиционалан начин, шараљицом са пером и воском.
-Ову стару вештину шарања сам научила од своје бабе, а сада је полако преносим на моју децу, Милицу и Милоша- прича нам Сања, вешто наносећи шаре пером загрејаним на пламену свеће и умоченим у восак који држи на палцу леве руке, - Наравано, могу се јаја украшавати и луковинама, гумицама, сличицама и налепницама, али је и мени и деци овако, воском, најлепше. За почетак, потребно је доста јаја, шараљица-дрвена дршка са пером, свећа и природни восак. Стрпљење, машта и умеће за наставак.
-Уз обавезне симболе наше вере, крст и иницијале Исуса Христа, на јајима су највише цветни и биљни мотиви - наставила је Сања да нам објашњава, - Свакако, Милица и Милош ће имати и јаја са својим именима. Највише времена утрошим на шарање јајета које ће у нашем дому остати преко целе године, то је чувадарак-чуваркућа. Уобичајено, за један сат нашарам десетак јаја и тако за бојење на Велики петак спремим од 100 до 200 комада. За оне који намеравају да искушају овај начин шарања, важно је рећи да се код бојења у воду не стављају ни сирће ни со, да шара не би спала са јајета - упозорава Сања.
Малена Милица из корпица на столу већ бира јаја од чокањуша (морки), јер, ако успе да их "прошверцује" као кокошија, зна да ће победити у туцању јајима за Ускрс. А каже да јој је важно да буде победница. Милош пажљиво слуша и ћути, можда ипак он изабере најјаче јаје. И Милица и Милош за сада јаја украшавају фломастерима и бојицама, док се не осмеле да их шарају као мама, воском.
У једној корпици јаја као да су већ обојена, зеленкаста и крупна.
-Зовем их јаја без холестерола.- шали се Сања - Носе их кокошке које су храњене само травом и зрнима кукуруза. Умеју да буду јака као јаја од чокањуша.
У сусрет Васкрсу, уживали смо гледајући како се наставља чување старих обичаја и умећа па и поздравили са Игњатовићима, навијајући да Милица успе да буде победница, било са гушчијим, кокошијим или ипак са чокањушиним јајетом. А кад је нашарано лепотом, умећем и с љубављу мајчином, чини се да већ је.
Д.П.
