24.07.2024 110 година од Великог рата - У Дубљу одржана трибина о страдању Мачве
У оквиру манифестације Бој на Дубљу одржана је историјска трибина, својеврсно предавање под називом „Страдање Мачве у Великом рату“, поводом обележавања 110 година од почетка Првог светског рата. У порти цркве Светог Вазнесења Господњег у Дубљу о овој теми надахнуто су говорили свештеник Синиша Милутиновић (Ванкувер, Канада), историчар Бранислав Станковић и проф. др Милош Ковић.
„Дубљани и Мачвани имају чега да се сећају и ова манифестација нам то и показује. Међутим, управо ових дана, тачније 28.јула 1914.године, почео је Први светски рат, први хици испаљени су на наш Београд. Конкретно вечерас, у оквиру свих наших корпуса сећања, ми се сећамо страдања нашег народа, страдања Мачвана, цивилног становништва. Сва села овде посејана су споменицима јунацима балканских ратова и Великог рата, свако село у центру има споменик, који је најчешће подигнут средствима самих сељака, чланова породице. Ми немамо ни један споменик на коме би била написана имена жена, деце и стараца који су страдали те 1914. Наши суграђани су овде тада искусили оно што су наша браћа преко Дрине искусила 1941. и страдали смо од исте руке. Тај страшни геноцид над српским народом, који је обележио наш 20.век, та жеља да будемо уништени само зато што смо Срби, то је почело овде 1914.године. Почело је на Дрини, на потезу од Фоче до Бадовинаца и Црне Баре. Наставило се у Другом светском рату и коначно у ове наше дане. Нису случајно Срби као народ оптужени за геноцид, потребно је да се чињеница да смо га три пута доживели сакрије, тако што ће жртве бити оптужене да су џелати. Потребно је да наши Шапчани и Мачвани разумеју да је то почело овде и није само то оно што треба знати. Први мученици у концентрационим логорима у Европи били су Срби. Они су умирали у логорима од 1914-1918.године, овде на споменику у Дубљу убележена су имена оних који су умрли у логорима као што је Арад, Нежидер, Добој... Срби и Русини су умирали у логорима у Првом светском рату. У Маутхаузену је тада умрло око осам хиљада Срба, а у Другом светском рату немамо број за Србе, каже се 12 хиљада Југословена, али се зна ко је ту био већина, кад се страда зна се ко је већина. Свега тога се ми сећамо овде вечерас, ја сам само један од говорника и мој део односио се на то ко су били џелати и због чега је српски народ требало да нестане те 1914. Због чега је требало да неко буде само Србин да би био убијен и уништен, без обзира на то да ли је реч о детету, жени, старцу или војнику“, рекао је проф.др Милош Ковић.
Након излагања тројице говорника овај скуп је постао интерактиван, па је заинтересована публика постављала питања и узела учешће у разговорима.
