11.07.2015 Мр Мирослав Радоњић театролог из Новог Сада о сећању на Зорана Ђонлића
Када кренете утабаном стазом, коју је неко пре вас и за вас, прокрчио и прегазио, сигурно нећете залутати. Када је позоришна трупа из Богатића кренула на Републички фестивал пут Куле, једино је било извесно да је дошла на право место, међу осам најбољих. Након одигране представе, глумце је сачекала критика од стране жирија, какав је и обичај на овом фестивалу. Тада почиње прича, о онима који су све путеве прокрчили и прегазили, о неимарима, позоришним „градитељима“, под чијом заставом ће још дуго и неке нове глумачке дружине из Богатића путовати Србијом.
Мр Мирослав Радоњић, театролог из Новог Сада, члан фестивалског жирија, следећим речима започео је своје излагање:
„Када говорим о позоришту „Јанко Веселиновић“ везујем се за једну велику веру у оно што је позориште радило за време Зорана Ђонлића. Не говорим само о изузетним резултатима, и гледањима Зоранових представа. Ово напомињем због тога што је позориште успело да на нашим просторима достигне врло високе домете. Име Зорана Ђонлића је једно од ретких великих имена аматеризма на нашим просторима. Апеловао бих да размислите да једна од врло значајних награда понесе име овог позоришног радника, који је пробудио један читав део Србије и помогао да се тај, до тада запостављени позоришни крај, пробуди и својим остварењима наметне. Треба установити награду која ће значити читавом крају“.
Мр Мирослав Радоњић, театролог из Новог Сада
