27.11.2019 Обележавање 101. годишњице ослобођења Мачве у Првом светском рату АКТУЕЛНО
Почаст бесмртним херојима отаџбине одали су данас у Бадовинцима мештани овог села и представници Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912.-1920. и потомака. На првој свечаности обележавања годишњице ослобођења Мачве у Великом рату, окупљени су испред зграде Месне заједнице присуствовали откривању спомен плоче ратницима одликованим Карађорђевом звездом са мачевима, Милану Гарибовићу и Чедомиру Петрушићу.
„Најважније одликовање које је један војник и официр могао да добије у периоду од 1912.-1918. године, за изузетна залагања и јуначка дела, је управо ово које су понели Петрушић и Гарибовић. На подручју Мачве двадесетдевет ратника је добило ову Kарађорђеву звезду, поред њих и Дринска дивизија и Мачвански Прњавор, као једино село у Србији, познато по изузетним страдањима цивилног становништва. Имамо обавезу да негујемо сећање на све ратнике, а ово је један од најбољих начина да се они никад не забораве“, рекао је Драган Јосиповић, секретар Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, општински одбор Богатић.
Службу освећења спомен плоче одликованим ратницима, у присуству великог броја званица из удружења из Београда, Шапца, Ужица, Сремске Митровице, Коцељеве и Богатића, служили су свештеници архијерејског намесништва Мачванског. Након обраћања председника МЗ Бадовинци, Александра Илијашевића, и председника СПРС 1912.-1920. Београд, Љубомира Марковића, пред откривеним обележјем положени су венци, након чега је Бранислав Ковић, глумац позоришта „Јанко Веселиновић“ Богатић, говорио монолог поручника Тасића, одломак из представе „Свети Георгије убива аждаху“.
„Човек који да живот за отаџбину, никад не умире, он остаје да живи вечно, а доказ томе су и ове спомен плоче. Нажалост, није чест случај да се витезовима рата посвети оваква пажња, па вам се посебно захваљујем за овај сјајни пример. Први светски рат је прво велико зло у свету, али и велика потврда снаге једног народа. Гинули смо у бици на Дрини, Дринска дивизија је само код Костајника за 24 сата изгубила хиљаду војника, Мачков камен је опомена целом свету по којој се цени седам пута један пропланак губи и осваја. Зато смо дошли данас у Мачву, да обележимо и сетимо се свих великих догађаја. Сви облици рада око којих се Савез потомака окупља служе за ковање једног оружја, које се зове морал. Морална снага војске и народа је најјаче оружје у одбрани отаџбине, јер је однос морала и материјала три према један у корист морала. Можеш имати авионе, топове и тенкове, али ко има вољу за борбу и одбрану добио је већ пола битке“, казао је пуковник у пензији, Љубомир Марковић, председник Савеза потомака ратника Србије од 1912.-1920 Београд.
У порти цркве Свете Тројице служен је парастос поред споменика погинулим ратницима села Бадовинци у балканским ратовима и Првом светском рату.
„Ако не будемо ценили шта су наши стари радили и урадили за Србију, не знам шта онда и сами да очекујемо од поколења. Ово неће остати овако, трудићемо се да сви они који треба да се помену, буду запамћени, да остане наредним генерацијама сазнање шта су они дали за ову земљу. Апеловао бих и на остале месне заједнице да ураде нешто слично овом, јер ти људи то заслужују, да се памте и помињу“, изјавио је Александар Илијашевић, председник МЗ Бадовинци.
На Лиманској ади, код спомен обележја посвећеног Гвозденом пуку присутни су се потом поклонили сенима земљацима Топличанима, који су животе положили у одбрани земље од агресије у Првом светском рату. Потомак топличких ратника, Зоран Ђорђевић, навео је да је овај споменик добио своје заслужено место у Мачви, где су његови прадедови, заједно са Другим гвозденим пуком, након победе на Церу, затекли помор становништва, а потом извојевали крваву битку за освету нејачи на обали реке Дрине.
„Сви ови људи су уградили себе и своје животе у историју Србије, па ми је посебна част што данас присуствујем овом догађају, након летошњег опела жртвама на Лиманској ади. Овде је била највећа победа српске војске 1914. године, а сада место подсећања на славну историју наших предака Топличана, који су учествовали у бици на Дрини, јер је нама потомцима била жеља да откријемо ту линију страдања ратника Другог гвозденог пука. Наишли смо на сјајну подршку у вашем крају, па и мој деда је говорио да најбољи народ живи у Мачви, а ово је доказ, јер помажу историји да се сачува“, додао је Зоран Ђорђевић.
Свечаност је настављена програмом „У славу предака сликом и речју“ у згради Основне школе „Вук Караџић“, где је представљена трилогија о Мачви и Мачванима у Првом светском рату, аутора Милорада Јевтића. По приказивању документарног филма „Мачва и Мачвани у Великом рату“ уследила је додела признања ученицима за најбољи прозни састав и ликовни рад на ову тему.
„Одали смо почаст нашим прецима, и оним који су одликовани преживели голготу рата, а и онима који су нажалост положили своје животе за нашу слободу. Представљене су три моје књиге везане за Велики рат које су, заједно са филмом освежили сећање и драго ми је што се у овом крају и у мојим Бадовинцима буди свест о патриотизму,слободарским традицијама и надам се да ћемо имати бољи однос према нашим прецима. Битка на Дрини није се само односила на простор Бадовинаца, већ од Црне Баре и ушћа Дрине у Саву, Салаша Црнобарског, па све тамо до Љубовије. Ми овде обележавамо наш део, где су биле најжешће борбе и војска је овде одбранивши Дрину и Мачву допринела у многоме да се битка на Гучеву одигра онако како се одиграла, заштити војска и спречи продор Аустроугара према Ваљеву и према срцу Шумадије. Тако да данас не поклањамо дужну пажњу само Бадовинцима, већ свима онима који су бранили Дрину на било какав начин“, навео је Милорад Јевтић.
Скупом на платоу испред ОШ „Мика Митровић“ у Богатићу, код спомен обележја погинулим мачванским цивилима и ратницима у Првом светском рату, завршено је обележавање овог јубилеја, где су положени венци, а школски хор из ове установе извео је химну „Боже правде“.
M.K