ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Video prilozi

18.06.2021 Konferencija povodom završetka projekta „Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva”

Avlija održivog razvoja u Bogatiću danas je bila mesto održavanja završne konferencije projekta “Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva“, koji je trajao dve i po godine, a čiji je nosilac Caritas Šabac, sa partnerima Opštinom Bogatić i konzorcijumom socijalnih kooperativa C.O.S.M. iz Italije. Ukupna vrednost ovog projekta  je 205.555,24 evra, a celokupna  akcija deo je globalnog projekta „Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4.7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije. Konferenciju je otvorio Mirko Janjić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

“Ovaj projekat za cilj je imao povećanje mogućnosti za zapošljavanje osoba iz  društva ugroženih grupa, doprinos i podsticaj sektora socijalne ekonomije i podizanju svesti o socijalnim problemima na opštem nivou u periodu od trideset meseci koliko je trajao. Projekat se sprovodi u okviru lot-a dva grant šeme “Aktivno uključivanje”, a njegov značaj je bolje upoznavanje lokalnih potencijalnih preduzetnika sa socijalnom ekonomijom u celini, sa mogućnostima koje ovaj koncept donosi. Tokom implementacije projekta, osnovana su dva preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, „Socijalna Sinergija“ u Šapcu i „Avlija održivog razvoja“ u Bogatiću i time značajno izmenjena slika socijalnog preduzetništva u dve lokalne samouprave. Ova preduzeća već sada zapošljavaju preko 20 ljudi, od kojih polovinu čine osobe sa invaliditetom. Ministarstvo rada donosi novo zakonodavstvo okvira za socijalno preduzetništvo, a značaj donošenja zakona o socijalnom preduzetništvu leži u činjenici da su u Republici Srbiji prisutne različite organizacione forme, sa karakteristikama ili elementima socijalnog preduzetništva. Još uvek ne postoji uspostavljen zakonodavni okvir kojim bi se na sveobuhvatan način uredio odnos  oblasti socijalnog preduzetništva i podstakao njegov dalji razvoj. Pozitivni efekti uspostavljanja zakonodavnih okvira u ovoj oblasti ogledaće se  u stvaranju još boljih uslova za podsticanje preduzetništva, odnosno, preduzetničkog duha, a krajnja posledca biće poboljšanje opšteg životnog standarda građana”, rekao je Mirko Janjić,

Brojnim prisutnim zvanicama na današnjem skupu obratio se i predsednik Caritas Srbija, nadbiskup beogradski, Stanislav Hočevar.

“Kada kažemo Caritas, treba da se setimo reči sinergija. Sinergija svih pojednaca, ustanova, država i međunarodnih organizacija čitavog evropskog kontinenta. Uvaženi zbore, danas slavimo, upravo dan plodova te sinergije. U ime Caritas-a se na poseban način zahvaljujem svima koji su učestvovali u sprovođenju ovog projekta, takođe i državnom sekretaru, predstavnicima Evropske zajednice socijalnih ustanova iz Italije, predstavnicima lokalne samouprave u Bogatiću, a posebno mi je drago da mogu među nama pozdraviti braću sveštenike Srpske pravoslavne crkve. Svi zajedno možemo pokazati šta je to socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva. Čuli smo da su u tu svrhu osnovana dva socijalna preduzeća, jedno ovde, drugo u Šapcu, tako da danas imamo priliku da konstatujemo da svi zajedno možemo više, a sa ostalim organizacijama,od države do Evropske unije, možemo najviše. Zato hrabro dalje”, istakao je u svom obraćanju Stanislav Hočevar.

Opština Bogatić i Caritas Šabac započeli su saradnju 2015.godine i po ocenama mnogih organizacija koje su posetile našu opštinu koncept socijalne zaštite najrazvijeniji je upravo ovde.

“Zahvalio bih se državnom sekretaru koji je danas sa nama, nadbiskupu beogradskom, načelniku Mačvanskog upravnog okruga, gospodinu Krasavcu i svim prisutnima koji danas podržavate naš rad i zalaganje. Saradnja Caritas-a Šabac i Opštine Bogatić je na zavidnom nivou i drago nam je zbog toga. Dosta toga je urađeno prethodnih godina i mnogo toga još planiramo da uradimo u budućnosti. Zahvalio bih se Ministarstvu, koje nas je i ove, kao i prethodnih godina podržalo sa namenskim sredstvima i transferima koje, nadam se, koristimo na pravi način”, izjavio Milan Damnjanović, predsednik Opštine Bogatić.

Rezultate projekta “Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva“ okupljenima je predstavio Miroljub Nikolić, direktor Caritas Šabac.

“Ovaj dan od danas postaje veoma značajan datum, kako za Bogatić, tako i za naš Caritas. Neki od vas se možda sećaju da smo pre tri godine otvorili dnevni boravak za stanovanje uz podršku lica sa mentalnim poteškoćama i takođe proširili uslugu pomoći u kući za ovu ciljnu grupu. Time je opština Bogatić zaista postala svetionik u sistemu socijalne zaštite u našoj zemlji, sa tri licencirane usluge namenjene osobama sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama, a sa druge strane podrška starim licima. 18.jun, datum izabran od strane Ministarstva, dan je kada uz usluge dodajemo mogućnost za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i na taj način u ovom delu naše lepe Mačve stvaramo im preduslov za život u zajednici. Projekat “Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva“ je nastao na iskustvu od skoro dve decenije rada Caritas-a Šabac, naročito na području zaštite mentalnog zdravlja, koji kao temelje ima socijalna preduzeća i ugradilo je sva iskustva u proces deinstitucionalizacije.  Ovde se ne sme stati. Okvir za uključivanje osoba sa invaliditetom imamo, stoga se mora nastaviti i sa razvojem socijalnog preduzetništva. Nadamo se da će iskustva sa ovog projekta pomoći da se stvore bolji uslovi po ugledu na pozivitvna evropska iskustva, tamo gde je pojedinac pre profita. Preko 400 učesnika u ove dve i po godine trajanja projekta je čulo o socijalnom preduzetništvu. Šezdeset osoba prošlo je deset obuka i registrovali smo dva preduzeća u kojima sad radi 25 ljudi, od kojih je 13 osoba sa mentalnim smetnjama. Ovo o čemu govorim dobija smisao i u izveštaju Centra za socijalni rad, u kome je navedeno da je u prethodnih osam godina sa teritorije opštine Bogatić, samo sedam osoba otišlo u neku instituciju, prošle godine ni jedna, pa mislim da kao društvo moramo da smognemo snagu da nastavimo sa ovakvim primerom, kako bismo imali još ovakvih brojki”, istakao je Miroljub Nikolić.

Koncept socijalnog preduzetništva i socijalno preduzetništvo u Srbiji prisutnima je približila Dina Rakin ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

“Ja se nadam da je ovo što je pokrenuto u Caritas-u samo početak i da ćemo mi na osnovu ovakvih primera imati još socijalnih preduzeća u Srbiji, kako bismo stvorili još bolji ambijent za razvoj jedne nove paradigme razvoja društva, koja ne brine samo o marginalizovanim grupama, već i o životnoj sredini i održivosti svega onoga što je naše okruženje.  Mi kao koalicija za razvoj solidarne ekonomije se najviše zalažemo za uspostavljanje jednog pozitivnog ekosistema koji podrazumeva i razoj jednog regulatornog okvira i raznih podrški. Novoformirana radna grupa u Ministarstvu obećava, deluje da prepoznajemo socijalna preduzeća i van okvira samo socijale zaštite i nadam se da ćemo nekim zajedničkim radom doći do toga da govorimo o socijalnom preduzetništvu koje se bavi i radnom integracijom, usostavlja preduzeća u oblasti zaštite životne sredine, ali i upotrebom tehnologija za bolji život”, navela je Dina Rakin.

Socijalno preduzetništvo iz evropske perspective i karakteristike socijalnog preduzetništva u italiji predstavila je Michaela Vogrig, predsednica Konzorcijuma "C.O.S.M" Italia.

“Evropska unija je još davno počela da razmatra ceo koncept drugačije ekonomije i već 2011.godine započela priču o socijalnoj ekonomiji i socijalnom biznisu. I nije slučajno što je takav model socijalne ekonomije predložen baš posle velike ekonomske krize, koja je pogodila svet tri godine ranije, jer se pokazalo da preduzeća koja se bave “običnom ekonomijom” nisu izdržala tu krizu, zbog toga što se nisu bavili ljudima, već su se okrenuli sopstvenoj dobiti. Važno je istaći da je takva ekonomija inkluzivna, održiva, ali ne proizvodi određene benefite samo za sebe, već za celu zajednicu. Upravo je taj dokument iz 2011.godine, kao i mnogi drugi evropski akti posle toga, počeo da karakteriše socijalnu ekonomiju i predstavio njene benefite. Opšti interes je svakako ono što je osnovni cilj, a to je integracija, ali ne profit”, objasnila je Michaela Vogrig.

Na temu “Kakva su socijalna preduzeća u Srbiji  i kakva im podrška treba” govorila je Ivana Stančić iz organizacije “SMART kolektiv”.

"Trenutno je u izradi novi evropski akcioni plan za razvoj socijalne ekonomije, gde EU prepoznaje i promoviše ovaj model kao novi globalni model poslovanja svih biznisa. Vreme je da svi krenemo da vodimo računa i o ljudima i o planeti, a ne samo o tome ko će veći profit da napravi. U tom smislu socijalna preduzeća kod nas, iako još uvek nemamo zakon koji kaže "Ovo je socijalno preduzeće", posluju već više od deset godina. Imamo dobre primere, dobre modele, koji ne posluju samo u oblasti socijalnih usluga, rade u oblasti ekologije, ruralnog razvoja, razvoja poljoprivrede, zadrugarstva, podrške ženama iz različitih teško zapošljivih grupa. Prema našim istraživanjima, preko pedeset posto socijalnih preduzeća podržava mlade ljude, ne samo one sa intelektualnim poteškoćama i osobama sa invaliditetom, pričamo o mladima koji izlaze iz domova za maloletničke prestupnike i decu bez roditelja, koji nemaju dalju podršku u sistemu nakon što napune 18 godina. Ja molim sve da se zamisle  i posmatraju ovo kao model koji može da bude model poslovanja budućnosti", rekla je Ivana Stančić.

Ciljevi projekta „Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva“ bili su: razvoj veština ljudi sa mentalnim smetnjama u cilju podizanja njihove zapošljivosti kroz osnivanje socijalnih preduzeća; razvijanje dobrih praksi za unapređenje kontakta između socijalnog sektora i tržišta rada; podizanje svesti lokalnih i potencijalnih preduzetnika o mogućnostima socijalne ekonomije i bolja informisanost i poboljšana saradnja između NVO sektora, preduzetnika, institucija i donosilaca odluka.

U skladu sa ciljevima projekta, održano je 10 različitih obuka za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom na kojima je ukupno 60 polaznika dobilo priliku da stekne određena znanja i kompetencije uz pomoć kojih je lakše doći do zaposlenja, a neki od njih već su u radnom odnosu u prethodno pomenutim preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Bogatiću i Šapcu. Na današnjem skupu polaznicima obuka uručeni su sertifikati.

 
 

GRAĐANI REPORTERI

22.03.2021 Sprinterima AK Sprint vicešampionska titula na Zimskom kupu

Juče je, po veoma hladnom vremenu, održan Zimski kup Srbije u bacačkim disciplinama na kojem je učešće uzelo 10 takmičara Ak Sprint. ...

30.10.2020 Промоција правилне исхране за предшколце у Дубљу

Ова недеља је посвећена здравој исхрани деце. Предшколске групе у Дубљу су организовале предавање медициске сестре из локалне амбуланте, која ...

13.04.2020 Zdrav čovek je slobodan čovek

Piše: Psiholog Olivera Petrović Ušli smo u novu radnu nedelju iz vikenda koji smo proveli u krugu svog porodičnog okruženja. Dok ...

MAGAZIN

23.07.2021 Rad od kuće-prednost ili opterećenje za mame?

Šta vam je važnije karijera ili porodica? Većina žena bi rekla da im je podjednako važno i jedno i drugo. ...

03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије

Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори ...

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне ...
 
VRH