19.11.2025 Нихада Албина Крстић - Мачванка стуб заједнице
У свакој заједници постоје људи који својим радом и ставом чине да простор у ком живе има дубљи смисао. Они не траже пажњу, не истичу се гласно, али њихов допринос остаје видљив и трајан. Управо таква је и Нихада Крстић Албина – жена чији се рад у Основној школи у Глоговцу утискује у сваку генерацију ученика, у сваку просторију школе, у сваку причу која се годинама препричава.
Иако је формално запослена као хигијеничар, њен стварни домет много је шири. Она не негује само простор – она негује дух и континуитет. Уређено школско двориште, цветне леје и унутрашњи амбијент који одише топлином говоре о њеној педантности и осећају за лепоту. Око које примећује све, рука која поправља и чува – то је њен позив.
Један од значајнијих доприноса Албине јесте архивирање старих школских дневника. У посебној просторији коју је уредила, налази се јединствена збирка – дневници од четрдесетих година 20. века до последњег папирног дневника из 2017. године. Ти документи представљају живу историју школе, сведочанство о генерацијама наставника и ученика, о времену које се мењало, али у ком је школа остала централна тачка заједнице. Албина је тај временски мост очувала својом иницијативом и бригом.
Слична посвећеност видљива је и у очувању културних поставки посвећених Јанку Веселиновићу и Милораду Панићу Сурепу. Плоче које приказују хронологију живота Јанка Веселиновића, добијене од историчара из Шапца, Албина је распоредила и уредила тако да чине јасну и прегледну изложбену целину. Поставка посвећена Сурепу, смештена у просторију која прокишњава, захваљујући њеној бризи и импровизованим заштитним мерама остаје очувана и доступна ученицима и посетиоцима школе.
Једна од највреднијих симболичких прича везана је за Јанкову липу, дрво под чијом крошњом је писац боравио у порти цркве. Након што је липа уништена ударом грома, Албина је пронашла и сачувала изданак, који је нестрпљиво неговала док није ојачао. Данас то дрво, крупнолисна липа под законском заштитом, расте као својеврсни живи споменик и Јанку и њој – једном писцу и једној жени која је веровала да вредне ствари заслужују нови почетак.
О Албинином раду и карактеру најбоље сведоче људи који је свакодневно гледају. Директорка школе, Јелена Аврамовић, назива је „везивним ткивом“ које повезује запослене, родитеље и децу. Родитељи је доживљавају као особу која улива сигурност – знају да ће деца после наставе безбедно прећи улицу, али и да у школи увек постоји неко ко ће их охрабрити или им помоћи ако затреба. Ученици јој прилазе са радошћу, желе да поделе успехе, да се похвале, да чују добру реч – а она за свако дете има времена и пажње.
Улога коју Албина има много је већа од радног места које заузима. Она је чувар културе и простора, али и ослонац за људе. Њен рад и однос према школи показују да заједницу не чине само институције и зграде, већ људи који у њима раде срцем.
Зато се њено име с правом нашло у оквиру пројекта „Мачвански стуб заједнице“, пројекта који препознаје оне чији труд не стаје на видљивим границама посла, већ оставља трајан траг. Албина је један од тих стубова – тихих, поузданих и незаменљивих.
Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић – СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА КОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА.
