02.09.2026 Живот и подсвест - пише Емилија Ковић

Са задовољством вам представљамо Емилију Ковић, младу студенткињу права из Богатића, која је за нашу рубрику написала текст „Живот и подсвет“.

Емилија је проглашена за ђака генерације 2024. године, а од 2026. године носи и признање једног од најистакнутијих студената општине Богатић. Данас студира на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, граду за који је вежу успомене из детињства и породични академски путеви.

Њена професионална интересовања нису одувек била усмерена ка праву. Као девојчица желела је да постане професорка немачког језика, захваљујући наставници Драгани Ђ. која јој је пренела љубав према том језику. Ипак, определила се за право, јер је у њему препознала област у којој жели да се оствари.

„Правда је инхерентна животу нас који ноћу мирно спавамо, а владавина права је наш сан.“

О свом родном Богатићу Емилија говори са посебним поносом, истичући да је он део њеног идентитета и да своју будућност жели да гради у духу одговорности према људима из средине из које потиче.

„Тиме бих народу општине поручила да сам ја, пре свега, дете ове општине, а уједно и неко ко ће сутра, по вољи Божијој, делити правду у име свог народа, бораца са ових подручја и вредних и поштених пољопривредника.“

А када говори о Богатићу, њена порука је једноставна:

„Поносна сам на Богатић, као што је Богатић поносан на мене.“

За свој први текст у рубрици „Млади из Мачве пишу за вас“ Емилија је, како нам је рекла, посебно пажљиво бирала тему. 

„Посветила сам се највише одабиру теме на коју бих писала и којом бих била прво представљена“, каже Емилија, додајући да је желела да њен текст буде охрабрење студентима који се суочавају са тешким тренуцима.

Њена намера, како истиче, била је да охрабри младе и да не дозволи да се тешки тренуци посматрају као разлог за одустајање.

У наставку прочитајте њен текст.

„Живот и подсвет“

Живот је апстрактан појам. Ја га поистовећујем једино са појмом ума. Имати контролу над својим мислима је први корак контроле над животом.

Самог раног пролећа сазревања, од младих се очекује да донесу важну одлуку, који факултет ће уписати. Ово се наравно изузетно односи на поједине младе који се определе за академску каријеру. Таквим опредељењем себи пружају привилегију открића нових интересовања, усавршавања свог вокабулара и мноштво других предности за које, верујем, моје колеге врло добро знају. У тренутку радости и успеха поносни смо на себе. Али наравно, нико није проходао a да пре тога није пао.

Драге колеге, студенти, средњошколци, драги одрасли пред којима су такође препреке и нова искуства, шта год да вам предстоји, упамтите једно- то није вредније од вашег живота.

Колико смо заправо свесни?

90% нашег живота је наша подсвест. Не свест, не реалност, већ подсвест. Подсвест је заснована на претходним искуствима који унапред себично обликују наша очекивања од предстојећих тренутака. Када обучете белу мајицу и кажете: ,,Сигурно ћу се исфлекати“ па се вратите и пресвучете, то је ваша подсвест. Трема пред испит или тежак контролни задатак је такође ваша подсвест заснована на претходним искуствима, док ви реално без трунке могућности не можете знати како ће тај испит уопште изгледати. Често су значајни савети колега који су испит већ положили, али они су индивидуе саме за себе. Њихова пренесена искуства такође креирају нашу подсвест. Третирајте негативне мисли као подсвест, мисли које нису продукт вашег размишљања и реалних могућности већ само једно искуство, такође индивидуално, које је ту једино јер га нисте заборавили. Замислите колико бисте ви били другачији да сваки утисак након искустава једноставно заборавите. Не бисте сматрали себе недовољним, безуспешним, не бисте имали разлог да посумњате у себе.

Често ме при интервјуисању у питају ,,Који савет бих уделила младима на путу ка успеху?“

На сваки наредни корак, изазов или испит идите ума попут празне табле. Без очекивања, осим ако су позитивна наравно. Таква су увек добродошла. На жалост, управо због претходно наведене подсвести, мозак тежи ка очекивањем неповољнијег.

 Не можете својим мислима у напред режирати даљи ток догађаја које са собом живот доноси. Својим одлукама утабавате стазе, али не и цео пут. Пред вама је још одлука које треба да донесете, још прилика за успех и још стаза које вам откривају све за чиме трагате. Радост и мир су једина суштина. За радост и мир живите. Важно је да заволите факултет који студирате и да се радујете свему што студентски живот са собом носи, а носи много више лепоте него шро можете и да замислите. Промените фокус. Обратите пажњу на све лепо. Усавршено образовање и интелектуални напредак је изузетан мотив да наставите даље, а све сте ближе достигнућима сваким минутом свог рада. Академици сваки минут вреднују, и верујте, ништа није узалудно. Нека вам факултет донесе каријеру, каријера успех, а успех радост. Ништа није вредно ако не доноси радост.

Услуга адвоката и доктора се наплаћује, има своју цену, али ваш живот и ваша срећа драга децо, нема цену. Не поистовећујте професију која је ту да би вама служила, а не ви њој, са вашим животом. Пред вама су успеси и сваки који замислите је достижан, само ако ви одлучите да јесте. Једино ви.

Нема света ни планете где не може стићи дете.

Храбрим младима

Емилија Ковић