21.08.2020 Преподобни Зосим Тумански
Велики молитвеник и духовник. По предању овај Синаит је живео сам у каменој пећини код данашњег манастира Туман. Подизање овог манастира, посвећеног Светом архистратигу Михаилу, везано је за име Милоша Обилића, који је у време кнеза Лазара управљао Браничевском облашћу. По предању, Милош је приликом лова нехотице устрелио пустињака Зосима. Тако тешко рањеног Милош га је понео у свој двор у месту Двориште да му се укаже помоћ. Старац Зосим, осећајући свој крај рече Милошу: "Ту мани и остави ме да ту умрем." На место где старац издахну Милош га сахрани и над гробом подиже цркву, односно манастир који се и данас зове Туман. Мошти преподобног Зосима налазе се у цркви манастира Туман и откривене су 08. августа 1936. године.
У записаним народним предањима о Преподобном Зосиму може се недвосмислено закључити да је светитељево име живо и позитивно запамћено у народу, те да је спомен о његовој несрећној смрти чврсто укорењен и преношен с колена на колено, са мање или више детаља, што углавном зависи од уложеног времена и знатижеље онога који је записивао, мада и од упућености саговорника на које се наилазило.
Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су и записана сведочанства.
Манастир Тумане, девет километара удаљен од Голупца, рушен је у Првом и Другом устанку, али обнављан руком верујућих. Ипак, 1910. године до темеља је срушен злом вољом председника среза. Он је минирао Тумане на празник Цвети услед чега су се сводови порушили на вернике. Ипак, под заштитом чудотворног и трагично страдалог свеца, нико није повређен.
Тако данас народ са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има свакојаких који, примивши утеху и благослов светитеља и из Тумана, одлазе као нови људи.
Велики молитвеник и духовник. По предању овај Синаит је живео сам у каменој пећини код данашњег манастира Туман. Подизање овог манастира, посвећеног Светом архистратигу Михаилу, везано је за име Милоша Обилића, који је у време кнеза Лазара управљао Браничевском облашћу. По предању, Милош је приликом лова нехотице устрелио пустињака Зосима. Тако тешко рањеног Милош га је понео у свој двор у месту Двориште да му се укаже помоћ. Старац Зосим, осећајући свој крај рече Милошу: "Ту мани и остави ме да ту умрем." На место где старац издахну Милош га сахрани и над гробом подиже цркву, односно манастир који се и данас зове Туман. Мошти преподобног Зосима налазе се у цркви манастира Туман и откривене су 08. августа 1936. године.
У записаним народним предањима о Преподобном Зосиму може се недвосмислено закључити да је светитељево име живо и позитивно запамћено у народу, те да је спомен о његовој несрећној смрти чврсто укорењен и преношен с колена на колено, са мање или више детаља, што углавном зависи од уложеног времена и знатижеље онога који је записивао, мада и од упућености саговорника на које се наилазило.
Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су и записана сведочанства.
Манастир Тумане, девет километара удаљен од Голупца, рушен је у Првом и Другом устанку, али обнављан руком верујућих. Ипак, 1910. године до темеља је срушен злом вољом председника среза. Он је минирао Тумане на празник Цвети услед чега су се сводови порушили на вернике. Ипак, под заштитом чудотворног и трагично страдалог свеца, нико није повређен.
Тако данас народ са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има свакојаких који, примивши утеху и благослов светитеља и из Тумана, одлазе као нови људи.