ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне студије на Факултету драмских уметности у Београду завршава млади глумац Драган Драги Петровић. Двадесеттрогодишњи Богатинац студије глуме  приводи крају, истичући се у тренутно најгледанијој серији на јавном медијском сервису и Суперстар ТВ, „Тајне винове лозе“, где игра Немању Смиљанића, млађег сина главне јунакиње коју тумачи Слобода Мићаловић Ћетковић.

Највише сцена Драган је снимио са Слободом, која му игра мајку, и младим колегом Марком Васиљевићем, који тумачи његовог брата Марка.

Даске Јанковог театра памте почетке овог миљеника мачванске публике, који је већ у нижим разредима основне школе показивао велику надареност и нарочит осећај за сцену. Прве кораке Драган Петровић направио је у школици глуме коју је тада водила Анита Ерцеговчевић, у представама Ливадска прича-улогом Чичка и Стара књижара-улогом Књишког мољца. Убрзо је у Богатићу формирана Дечија сцена, на чијем челу се нашао истакнути редитељ, Зоран Ђонлић, који је са Драганом и његовим вршњацима постављао представе са темама итекако озбиљнијим од оних којима се тада бавила њихова генерација.

" Позориште у Богатићу сматрам својим извориштем и духовним уточиштем, у којем сам налазио мир у најтежем периоду живота, када сам трагично изгубио старијег брата Ђорђа. Ту сам временом поново почео да се играм, да се са својим другарима смејем и радујем животу. „Након „Вести из несвести“, у процесу стварања  представе „Поздрави неког“ са Зораном сам схватио да  позориште и глума нису само игра, шала и комика, већ да ту постоји нешто много дубље, емотивније и интимније“, наводи Драги и додаје да му се Зорановом смрћу, 2012.године, свет поново срушио.

Убрзо је у позоришту "Јанко Веселиновић" у Богатићу настала Омладинска сцена, чије кормило је преузела Ивана Терзић,  још једно „Зораново дете“. Драган се присећа да се невољно прикључио овој младој дружини улогом у представи „Кући“ Људмиле Разумовске, а онда је, како каже, за њега почела права позоришна чаролија.

“Ми глумци лик градимо својим осећањима, духом, морамо се потпуно и искрено уживети да би га представили какав је заиста. Ко искрено доживљава тај духовни преображај може бити добар глумац. У Богатићу као таквог памтим Нинка Ковачевића. Од многобројних бриљантних српских глумаца најдражи ми је Зоран Радмиловић. За визуелни доживљај веома су битни људи иза сцене и кадра. У Богатићу, у драгом сећању ми је остао Ђура Панић, мајстор светла. Сада не могу никог да издвојим, али веома ми прија у паузама снимања или пробама дружење са шминкерима, сниматељима, костимографима. Без њих ми глумци не бисмо могли да дочарамо свој лик у потпуности“.

Низао је Драги представе са мачванским омладинцима, а праву посластицу позоришној публици широм Србије приредили су 2015.године, водвиљом „Боинг Боинг“. Овај комад нашао се на сцени Међународног фестивала ДОПС у Јагодини, где је млади Петровић, улогом Роберта, побрао све симпатије жирија, проглашен је најбољим глумцем фестивала,  а стручни жири на челу са Иваном Бекјаревим "Боинг Боингу" доделио је награде и за најбољу представу, најбољу режију и најбољу женску улогу. Боинг је надметање наставио на Фестивалу омладинских сцена у Белој Паланци, где такође нису остали имуни на Драганов таленат и глумачко умеће. Припао му је још један лауреат за најбољу главну мушку улогу. Сусрет са цењеним српским уметницима, селектором Ивицом Клеменцом, Калином Ковачевић, Љиљаном Лашић и Ирфаном Менсуром, који су тада чинили жири фестивала, млади глумац никада неће заборавити.

„После одигране представе и округлог стола, седели смо на вечери и Ирфан је пролазећи поред моје столице, застао, лупнуо ме по глави и рекао „Мали, АКАДЕМИЈА“, што је за мене био један велики ветар у леђа и тренутак када сам озбиљно почео да размишљам о студијама глуме“, кроз смешак говори Драги.

Решен да свој таленат и вештине још усавршава, кренуо је да се спрема за пријемни испит, углавном сам, уз свесрдну помоћ своје редитељке, Иване Терзић и подршку колега омладинаца. Од 380 пријављених  кандидата, те 2016.године, специјална комисија ФДУ-а одабрала је десет најдаровитијих студената, међу њима и Драгана, који су примљени као прва  класа професорке Марије Миленковић. Бриљирала је Маријина класа из испитне представе у представу, "Крчмарица Мирандолина" "Чудо у Шаргану" ...  Крајем 2020. године, дипломска представа, „Кавкаски круг кредом“, овенчана је главном наградом, Grand Prix, на Међународном студенстком фестивалу ВГИК, који је одржан у Москви. Представа је прошла строгу селекцију и у завршници је била у конкуренцији са престижним руским школама (Руски институт позоришних уметности ГИТИС, Сверуски институт С. Герасимов, Руски државни институт представљачких уметности, Позоришни институт Евгениј Вахтангов,Московска позоришна школа), као и Академијом у Пекингу, Пољској и Чешкој. 

У оквиру сарадње коју Народно позориште у Београду има са Факултетом драмских уметности, 13. и 14. фебруара (18,30) на Сцени „Раша Плаовић“ изведена је ова дипломска представа.

У трећој, а потом и током завршне године факултета Драган бележи роле у представама „Нана“ у Мадленијануму,  “Јесте ли за безбедност” у Народном позоришту у Београду, „Крмећи кас“ УК Пароброд, “Снежана и седам патуљака” у позоришту Бошко Буха. Снимио је и неколико епизодних улога у тв серијама: “Муке једног лава”- РТС, “Златни даниПинк,  „Ургентни центар“ ТВ Прва, а улога у серији  „Тајне винове лозе“ донела му је највеће искуство.

„Право је задовољство бити део тако великог пројекта и част радити раме уз раме са цењеним српским глумцима. Доста сам од њих научио, ово је за мене био изазов, јер сам се до сада углавном бавио позоришном глумом која ми је дража, али сада схватам и чари тв и филмске уметности.  Изузетно је важно и похвално то што се на каст листи овакве серије појављује неколико имена младих глумаца. Утисци са снимања и сарадња са свим колегама остаће ми у најлепшем сећању.  Лик Немање, који тумачим, више се појављује у завршним епизодама и могу слободно да кажем да је значајан у разрешавању неких ситуација на самом крају“, задовољно каже Драги Петровић.  

Иако на српској глумачкој сцени већ постоји драмски уметник са истим именом, али надимком Пеле, Мачванин, Драган Петровић Драги, сећајући се да је током студија било доста занимљивих анегдота везаних управо за ово подударање, истиче да је уметничко небо довољно велико да под њега стану сви поштени, вредни и радни, пре свега људи, а потом и драмски уметници.

М. Ковачевић

Извори и фотографије: dragi petrovic-instagram , dragi petrovic-fejsbook , wikipedia dragan dragi petrovic

                                        pozoriste janko veselinovic-fejsbook, rts , macva info .....

 

MAGAZIN

23.07.2021 Rad od kuće-prednost ili opterećenje za mame?

Šta vam je važnije karijera ili porodica? Većina žena bi rekla da im je podjednako važno i jedno i drugo. ...

03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије

Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори ...

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне ...
 
VRH