21.08.2026 Јелена Крсмановић: Ко сам ја и ко очекују да будем? Како родитељи могу да помогну младима да пронађу себе

Млади из Мачве пишу за вас

Ко сам ја и ко очекују да будем?

Како родитељи могу да помогну младима да пронађу себе

Јелена Крсмановић, 2007. годиште, завршила је Медицинску школу у Шапцу, а од октобра постаје бруцош Медицинског факултета. У првом тексту нове рубрике „Млади из Мачве пишу за вас“, Јелена отвара тему одрастања, очекивања, односа родитеља и младих и питања са којима се млада особа сусреће на путу ка самосталности.

Поносни смо што млади из наше средине желе да се чује њихов глас и да са читаоцима Мачва Инфо отварају теме које су њима важне. Ово је простор за њихове ставове, размишљања, питања и приче.

Одрастање није увек лако

Одрастање није увек лако ни за младе, ни за њихове родитеље. Док родитељи понекад имају утисак да се њихово дете изненада променило, млада особа се истовремено суочава са бројним питањима: Ко сам ја? Шта желим? Где припадам? Да ли сам довољно добар/добра? Какву будућност желим?

Шта је заправо адолесценција и какве промене она доноси?

Адолесценција је стадијум развоја који долази после детињства, а пре одраслог доба. То је период између 11. и 20. године (или чак 25. године). У овом периоду, мозак пролази кроз масивну обнову. Префронтални кортекс, задужен за доношење одлука, контролу импулса и процену последица, потпуно сазрева до 25. године. То значи да тинејџери буквално немају исти капацитет за рационално размишљање као одрасли, иако могу изгледат физички зрело. Истовремено, центар за емоције је у потпуном замаху. Ово објашњава зашто тинејџери интензивније реагују на све: конфликте, везе, пријатељства па и музику, тужне филмове и др.

Пубертет и адолесценција нису исто

Често сам појам адолесценције људи мешају са пубертетом, али постоје одређене разлике. Пубертет је пре свега период телесних и биолошких промена којима тело сазрева. Ту спадају хормонске промене, раст, промене гласа и друге физичке промене, док је адолесценција шири период психолошког и социјалног одрастања. Обухвата развој идентитета, осамостаљивање од родитеља, промене у односима са вршњацима, развијање сопствених ставова и размишљање о будућности. Једноставно речено: пубертет се више односи на то како се мења тело, а адолесценција на то како млада особа постепено сазрева као личност.

Улога родитеља се мења

Како овај период припрема младе на самосталност, на суровост света без заштите, то не значи да чини родитеље беспотребним, нити их одгурује. Напротив , иако млади често желе да делују независно, подршка родитеља и даље има велики значај. Разлика је у томе што се улога родитеља постепено мења. Уместо да увек даје готове одговоре, родитељ може да помогне детету да само дође до њих.

Када очекивања постану притисак

Посебан изазов представљају очекивања. Родитељи природно желе најбоље за своју децу. Желе да буду успешна, образована, одговорна и сигурна у себе. Ипак, понекад се из најбољих намера створи притисак. Реченице попут „Мораш да знаш шта желиш“, „Можеш ти то боље“ или „Шта ће други рећи?“ могу младој особи послати поруку да није довољно добра онаква каква јесте, што у овом периоду учесталог емоционалног развоја може јако лоше утицати. Хроничан притисак који намећу родитељи својим очекивањима често су управо разлог постепеног удаљавања детета и све већег понора који је праћен честим свађама.

Потребни су и подршка и простор

Битно је да родитељ у овом периоду буде стрпљив и среман да пружи разговор пун подршке једнако као и простор и самоћу када је то детету потребно. Адолесценција је велики изазов за родитеље јер може да их удаљи од њихове деце, али и да их приближи толико да постану сигурно уточиште у сваком тренутку.

Друштвене мреже и слика о себи

Са друге стране, млади су данас изложени и великом броју порука са друштвених мрежа. Свакодневно гледају туђе успехе, изглед, путовања, пријатељства и животне планове. Иако знамо да друштвене мреже не приказују целу стварност, младој особи понекад није лако да направи ту разлику. Зато је важно да родитељ не реагује само критиком, већ разговором и разумевањем. Можда највредније што родитељ може да пружи није савршен савет, већ простор у којем дете сме да буде несигурно, да погреши и да промени мишљење. Уместо питања „Зашто си то урадила?“, понекад може помоћи питање: „Како си се осећала у тој ситуацији?“ Уместо „Мораш да одлучиш“, можете рећи: „Хајде да заједно размислимо шта ти је важно.“ .

Понекад је најважније само слушати

Младој особи није увек потребно решење. Понекад јој је потребно да зна да је неко слуша без осуђивања.

И родитељи уче заједно са децом

За младе родитеље може бити дилема први сукоб са адолесценцијом. Није погрешно читати литературу или тражити савет када се са нечим сукобљавате први пут, то вас не чини лошим родитељем.

Адолесценција као заједнички пут

Адолесценција је период заједничког раста, узајамне подршке и период који отвара врата ка зрелом добу детета и новом искуству поноса родитеља, зато га се не треба плашти, већ стрпљиво кроз њега корачати.

Јелена Крсмановић