ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Magazin

09.01.2016 Привредни раст у Србији – последице и решења

Почетак нове године, тренутак је за наставак спровођења планираних мера економске политике, али и за анализу учињеног. На основу извештаја о макроекономским кретањима Министарства финансија Републике Србије, могуће је анализирати тренутно стање српске привреде, али и идентификовати решења за нове моделе привредног развоја.

„Раст БДП у 2015. години је по трећи пут ревидиран навише са 0,5% на 0,8%. Реформе пословног амбијента, уз побољшање финансијске позиције предузећа, услед пада цене нафте и нижих трошкова задуживања, позитивно су се одразиле на раст инвестиција. Пад цена нафте, нижи трошкови задуживања и повећан прилив дознака умањили су краткорочне негативне ефекте фискалне консолидације на финалну потрошњу“, стоји у извештају Министарства финансија.

 

Усвојеним изменама Закона о акцизама, у Србији су од нове године, повећане акцизе на гориво и алкохолна пића.  Акциза за оловни бензин биће повећана са 50 на 52,5 динара по литру, а за безоловни са 50 на 54 динара, за гасна уља акцизе су повећане од четири динара по литру, а за течни нафтни гас од један динар по килограму. Гориво не би требало одмах да поскупи, истичу стручњаци, с обзиром да су нафтне компаније најавиле да неће аутоматски подићи цене због кретања цене нафте на светском тржишту, која је на најнижем нивоу у протеклих 10 година.

Уведене су и акцизе на нискоалкохолна пића у износу од 21 динар, а на пиво 24 динара по литру. Акциза на ракије од воћа, грожђа или вино биће 124 динара по литру уместо 121,89 динара, а на ракије од житарица уместо 309,23 динара 316 динара. Ти намети се уводе, како би се утицало на младе да мање користе та пића, стоји у образложењу Закона.

Јануарске рачуне за електричну енергију, грађани ће плаћати  150 динара више, будући да ће се наплаћивати и такса за јавне медијске сервисе РТС и РТВ у износу од 150 динара.

Рестриктивна економска политика Владе Републике Србије, не даје много простора за раст појединачне потрошње и инвестиција. Али је зато строго контролисана и сигурна на дуги рок. Реч је о концепту „Експрес лонца“,  где држава све држи под контролом, а са економског аспекта, на делу је економска теорија по којој се држава апсолутно меша у економију. Другачије „Држава ради државе“, а не „Држава ради народа“. Ово је историјска дилема економских теорија, односно присталица Кејнзијанизма и „Фридмановаца“, али у новијој економској историји и ММФ-а. „Вентил на лонцу“ представљају социјална давања и минимум основних „олакшица“,  како не би дошло до колапса примарне потрошње.

Да би се повећала агрегатна потрошња, а тиме и БДП и запосленост, мора се стимулисати потрошња која се састоји од три елемента: потрошња становништва, инвестиције и државни издаци. То се између осталог постиже, смањењем пореза, акциза и других намета.

Према актуелним подацима РЗС, у трећем кварталу 2015. године је забележен реални раст БДП-a од 2,2%.  На раст је највише утицао раст Државне потрошње (треће компоненте агрегатне тражње) и раст извоза, наводи се у саопштењу Министарства финансија. Као што се може закључити, у расту БДП-а, не учествује повећање појединачне потрошње и инвестиција, као ни БДП пољопривреде, који је чак забележио пад од -6.4 %. Треба напоменути, да је просечна нето зарада у септембру 2015. године износила 43.925 динара, што је у односу на исти месец претходне године реално смањење од 1,5%. Истовремено, просечна нето зарада у јавном сектору реално је смањена за 7,9%. На све ово, утицале су актуелне мере фискалне консолидације.

У протеклој години инфлација је била ниска и стабилна, и посматрано међугодишње, није прелазила 2,1 одсто, а упркос бројним изазовима, успешно је одржана релативна стабилност курса динара, наведено је у  саопштењу НБС.  Раст БДП-а, уз контролисану инфлацију и мању куповну моћ грађана, управо је одлика концепта „Експрес лонца“, по коме се  економске вредности (параметри) посматрају као позитивне и пожељне, резултат су  искључиво државних мера и интервенција у привреди, а не позитивних екстерналија реално здраве привреде и равномерног и одрживог развоја.

У прилог томе говори и податак да је  крајем септембра 2015. године, број незапослених лица која активно траже запослење износио 736 хиљада, што у односу на претходни месец исте године јесте смањење за 0,3%, а у односу на исти месец претходне године за 1,7%. Њихова неупосленост је управо последица нестимулисања прве две компоненте агрегатне тражње, односно сектора предузетништва, малих и средњих предузећа, која су у свим европским државама окосница привредног развоја.

Зато су економски показатељи и статистика једно, а реални живот друго. Да би смо имали „Државу ради народа“, под хитно мора доћи до „релаксације“ куповне моћи становништва (прве компоненте агрегатне тражње). То се може постићи на разне начине, али рецимо и  секторски, пореским олакшицама у привреди и пољопривреди. Конкретно, основица за порез који плаћају мала и средња предузећа (паушалци), требало би да буде мања. То се може постићи новим рангирањем годишњег промета по рачуну обвезника, па тако би рецимо са прометом до 2 милиона динара, била једна стопа, до 4 друга и тако даље (а не фиксно до 8 милиона за све). Други вид подстицаја јесу олакшице при запошљавању у мала и средња предузећа, повољнији кредити и законски регулисани критеријуми кредитне способности, како би се предузећа сачувала од „оштрих банкарских чељусти“.  Што се тиче пољопривреде, треба је „отети из канџи либералног тржишта“ и вратити државном протекционизму и интервенционизму. Супротно свом концепту, Влада је само пољопривреду препустила судбини и тако довела у питање њен опстанак. Обезбедити равномерну расподелу дохотка, обезбедити извоз, подстаћи производњу, заштитити домаће производе жигом географског порекла, спречити увоз, девастирати монополе и друге лобије, само су нека од решења за извеснију будућност пољопривреде.

Највреднији ресурс наше земље јесте знање и млади људи који га поседују. То је управо најмање искоришћен ресурс у нашој земљи поледњих неколико деценија. Свако ко воли своју државу и народ, мора и треба да критикује, али и да нуди решења. Док не почне примена тих знања и решења, није реално очекивати равномеран и одржив развој српске привреде.

 

Н.Исаковић

 

GRAĐANI REPORTERI

22.03.2021 Sprinterima AK Sprint vicešampionska titula na Zimskom kupu

Juče je, po veoma hladnom vremenu, održan Zimski kup Srbije u bacačkim disciplinama na kojem je učešće uzelo 10 takmičara Ak Sprint. ...

30.10.2020 Промоција правилне исхране за предшколце у Дубљу

Ова недеља је посвећена здравој исхрани деце. Предшколске групе у Дубљу су организовале предавање медициске сестре из локалне амбуланте, која ...

13.04.2020 Zdrav čovek je slobodan čovek

Piše: Psiholog Olivera Petrović Ušli smo u novu radnu nedelju iz vikenda koji smo proveli u krugu svog porodičnog okruženja. Dok ...
 
VRH