03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије
Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори су сакупили непозанате и заборављене фотографије крајолика Мачве, овдашњег становништва свих старосних група, здања, али и породичних и јавних манифестација, од краја 19.века до 1945.године и урамили их у једну велику слику.
„Ово је резултат нашег заједничког и посвећеног истраживања прошлости српског народа, нарочито Мачве, јер и колега Станковић и ја потичемо из овог краја. Проучавајући историју схватили смо да је Мачва простор који није адекватно и довољно проучен, а знамо да је овај крај у прошлости био важна културолошка територија српског народа. Наша намера у овој књизи била је да покажемо историју кроз фотографије, па смо настојали да њима спасемо прошлост Мачве, која нестаје пред нама. Идеја се јавила у заједничким разговорима колеге Бранка и мене, да прикупљањем старих фотографија везаних за Мачву представимо једну друштвену истрију, кроз карактерологију и физиономију људи, кроз предмете и грађевине које су биле одлике материјалне културе Мачве. Тако је наша књига подељена на четири поглавља: Крајолик, у ком имамо прве фотографије с краја 19.века, затим Мачвани и Мачванке, где смо у животном циклусу од детињства до смрти покушали да прикажемо физиономију наших предака, потом смо у поглављу Здања приказали јавне и приватне грађевине, цркве и школе и на крају јавне манифестације и догађаје. Дакле, кроз спектар разних догађања и збивања на фотографијама смо приказали једну историју Мачве која је јако динамична. Треба истаћи да је 1945.година важна у развоју историје српског народа, јер је она прекретница и крај традиционалне земљорадничке културе и улазак у један модернистички период који су комунисти донели и који су се деструктивно односили према традицији. Од 1945.године имамо један радикалан отклон од традиције, наше историје, али од краја 20. и почетком 21.века ми се поново враћамо коренима“, рекао је Радомир Поповић.
У књизи је представљен само део запретеног културног блага „од Мишара до Дрине и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве“, а аутори истичу да су уверени да ће њихово дело подстаћи даља истраживања у овом правцу.
„Књига се не односи само на општину Богатић, већ и Сремску Митровицу и Шабац, трудили смо се да покријемо целу географску територију и направимо један психолошки, социолошки, културолошки пресек Мачве. Ова књига је на неки начин споменик Мачви и том једном периоду који је остао иза нас. Моје искуство током рада на овој књизи је да смо, како се каже, у минут до дванаест урадили овај посао, јер верујем да смо у ово кренули за десет година седамдесет до осамдесет посто материјала који је овде објављен не бисмо затекли у кућама и у домаћинствима у Мачви. Занимљиво је да смо за сам материјал сакупили више од две хиљаде фотографија, одабрали смо 335 и скоро деведесет посто материјала сада је први пут публиковано. Посебно је интересантно да су фотографије везане за казнену експедицију у Мачви, које се налазе у збирци Народног музеја у Шапцу, до тамо стигле тако што их је један господин на пијаци у Амстердаму пронашао, препознао, откупио и уступио их Народном музеју, а ми смо сада први пут заправо те фотографије публиковали. Трудили смо се да прикажемо комплетан социјални аспект Мачве, од доктора Младена Милошевића, који је био сорбонски ђак, деце која су из богатијих кућа у Мачви, до деце из сиромашних породица. Посебно смо задовољни јер су наше колеге оцениле да смо се трудили да се држимо средње линије у тој политичкој причи, нарочито осетљивој током Другог светског рата, и да на најбољи могући начин дамо слику тог периода. Па су ту фотографије четника, партизана, сахране Мике Митровића, свадбе Јанка Туфегџића, унука Јанка Веселиновића... Тако да смо покушали да и онај ко ништа не зна о Мачви, када се сретне са овом књигом, има јасну и прецизну представу шта је Мачва заправо била у периоду од краја 19.века и појаве фотографије до 1945.године. Такође, да се наши старији Мачвани подсете те Мачве која полако изумире и нестаје, са једне стране, а са друге стране сви они који у будућности буду били заитересовани, моћи ће кроз фотографију да осете тај мирис врућег мачванског хлеба, да осете прашњаве мачванске улице, да осете мачванске вршаје, када су међуљудски односи, по мени, били квалитетнији, јер смо били много више потребнији једни другима, него што смо данас. И управо ту слику Мачве, те лепоте и топлоте, доноси ова књига и заиста верујем, како смо и нагласили у посвети, да сви они којима је Мачва у срцу ће се обрадовати кад се буду срели са овом нашом књигом“, изјавио је Бранислав Станковић.
Издавач књиге „Слике једног краја“ је Народна библиотека „Јанко Веселиновић“ Богатић, а објављивање је финансијски помогло Министарство културе и информисања Републике Србије.