27.11.2016 За пољопривреду следеће године - две милијарде више
Буџет за субвенције у пољопривреди наредне године биће већи за две милијарде динара. Како сазнајемо, није реч о покривању старих дугова већ ће, после дужег времена, издвајања из државне касе за подстицај аграру и реално бити увећана. Пољопривреди у 2017. за подстицаје следује 29,89 милијарди динара, уместо 27,95 колико је за те намене било предвиђено ове године, што је „Политика” већ објавила.
Како ће овај додатак на субвенције бити распоређен и које гране пољопривреде ће осетити бољитак још није до краја прецизирано. Извор „Политике” близак кабинету премијера открива да би већој државној помоћи могли да се надају они који намеравају да обнове пољопривредну механизацију али и прерађивачки сектор.
Стручњаци сматрају да је обнова механизације за Србију више него ургентна. Застарела опрема један је од највећих проблема српског аграра, посебно на мањим газдинствима која нису у стању да обезбеде капитал за набавку нових машина. Последњи попис из 2012. године показао је да је више од 95 одсто, од тадашњих око пола милиона трактора у Србији, било близу пунолетства. И комбајни су готово стопроцентно били старији од десет година као и остале машине: дрљаче, тањираче, плугови, расипачи минералног ђубрива... Наш извор такође открива да постоји намера да се део планираних субвенција наредне године преусмери и на развој товног говедарства, односно производњу говеђег меса.
– Покушаћемо да поспешимо тов јунади јер су нам реалне шансе за повећање извоза ове врсте меса, посебно на европско тржише – каже наш саговорник.
Стање у српском говедарству је тешко и то је последица турбуленција у производњи и пласману млека. Извоз јунећег меса такозваног „беби-бифа” у ЕУ је на нивоу статистичке грешке, одобрена квота од 8.700 тона практично је само окрњена. На ово је недавно за наш лист упозорио Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, истичући
да се половина српског извоза свела на извоз живе стоке и то телади. Тако распродајемо свој потенцијал и не користимо могућности за увећање вредности производње кроз пласман говедарских производа на страна тржишта.
Аналитичар Војислав Станковић такође сматра да би Србија коначно морала да почне да финансира извозне програме. Тржишту ЕУ годишње недостаје око 300.000 тона младе јунетине и за Србију би подизање ове производње било рентабилно јер имамо традицију на тржишту Италије и Грчке. Србија годишње произведе око 85.000 тона јунећег и говеђег меса.
– Србија тренутно нема довољно јунади за тов. Уколико желимо да на кратак рок остваримо добре извозне резултате, мораћемо да увеземо око две хиљаде товних телади за производњу меса – каже Станковић. Објашњава да је последњих година промењена расна структура говеда јер су у увозу доминирале млечне краве које су искључиво намењене за производњу млека, али, таква грла нису за тов и не дају квалитетно месо. Зато бисмо поново морали да афирмишемо модел услужног узгоја како би и породична газдинства била укључена у производњу. Са јасним планом да ли би носиоци тих програма биле велике фарме, или евентуално произвођачи сточне хране.
– И овај мали извоз који остварујемо не би био могућ да се у Србији јунетина више купује. Код нас је потрошња око 14,5 килограма по становнику, а у развијеним европским државама око 30 килограма – истиче Станковић.
Izvor: http://www.politika.rs/