19.10.2021 Privodi se kraju berba kukuruza - Suša uticala na prinos, ima i zadovoljnih ratara
U mačvanskim atarima još poneki ratar privodi kraju berbu najrasprostranjenije domaće žitarice. Ovogodišnja suša u velikoj meri uticala je na prinos i kvalitet zrna, a prognoze poljoprivrednih stručnjaka uglavnom su se ostvarile, pa je rod na pojedinim parcelama umanjen i za 50 odsto. Variranje temperatura početkom juna, pojava štetočina i biljnih bolesti, ekstremne vrućine tokom jula i avgusta, te nedostatak vlage u zemljištu, sve se to negativno odrazilo na prinos i kvalitet roda kukuruza u ovoj godini, ali ima i zadovoljnih poljoprivrednih proizvođača.
„Ima gde je rodilo lepo, pa se i ne žale ljudi. Kod nas u ataru je čistije nego na ovoj parceli u Bogatiću, a isto smo primenjivali sve preparate. Ovde preovlađuje ta savska trava, pa je dosta prljavije. Ja nemam mnogo marve, pa sam brao na berač i zadovoljan sam. Na 83 ara ja sam imao tri prikolice klipa, a znam neke ljude što su baš prošli loše, pa su na sedamdeset ari „skinuli“ nepunu jednu prikolicu“, kaže Milan Curić.
Cene žitarica na regionalnim i svetskim berzama sada su za 50 do 100 odsto veće nego na kraju septembra 2019. godine, dok se zbog lošeg ovogodišnjeg roda u zemljama koji su najveći proizvođači očekuje njihov dalji rast. U izveštaju sa Produktne berze u Novom Sadu sa početka meseca navedeno je da je nastavljen rast cena svih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Cena pšenice po kilogramu (bez PDV-a) u istom mesecu pre dve godine na ovoj berzi iznosila je oko 17 dinara (14,4 centa), a sada je 27 dinara ili (23 centa), cena kukuruza je u međuvremenu porasla sa 15 na 26 dinara (sa 12,7 na 22 centa), soje sa 35 na 76 dinara (sa 29,6 na 64,4 centa), a suncokreta sa 31 na 60 dinara, odnosno sa 26,2 na 51 cent.
Sve ovo utiče i na rast cena osnovnih životnih namirnica brašna, ulja i hleba, kao i stočne hrane što povećava troškove poljoprivrednih proizvođača i utiče na rast cena mesa, mleka i jaja. Cene žitarica počele su da rastu krajem prošle godine zbog loše poljoprivredne sezone, ali su nastavljene i ove godine zbog suša na najznačajnijim svetskim poljoprivrednim područjima.
U kojoj meri će se loš prinos kukuruza odraziti na stočarstvo, za sad se samo pretpostavlja, ali neki stočari su čak počeli i da rasprodaju krupnu stoku. Pored toga, cene poljoprivrednog materijala takođe su skočile, neke čak i za pedeset odsto, pa se recimo za metar nekog mineralnog đubriva umesto 5.000 dinara, koliko je bilo potrebno izdvojiti prošle sezone, sada mora platiti 7.500 dinara.
Pod kukuruzom je u Mačvi 10.277 hektara, skoro duplo više nego pod pšenicom (6.546 ha), a mačvanski ratari soju seju na 1.194 hektara i suncokret na petstotina hektara.