06.01.2020 Бадњи дан
Овај дан представља последњи дан Божићног поста и претпразничних дана пред Рођење Христово. У молитвеном контексту, овај дан се не одваја од претходних неколико дана, јер се и у њима, а почевши од првог јануара, наговештава Христово рођење певањем у цркви химни и стихира које захваљују Господу на Његовој милости, славећи предвечни Промисао Божији ради спасења људи и света, прослављајући крвне претке Христове, праоце од којих се роди Пречиста Дјева, која и роди Христа.
Бадњи дан у обичајној пракси српског народа, пребогат је елементима који су највећим својим делом у сагласју са вером наше Цркве. Одатле потиче и његов назив, јер се на Бадњи дан и Бадње вече бди, односно ишчекује Рођење Богомладенца које је вековима раније најављивано. По дану се и дрво које се сече на овај дан зове Бадње дрво или Бадњак. Код Срба је Бадњак најчешће младо храстово или церово дрво. Оно нас подсећа на некадашњу паганску, многобожачку религију наших предака, старих Словена, када је храст био свето дрво. Зато се онај који сече Бадњак прво пред њим и поклони и назове му добро јутро дајући му достојанство живог бића, сећајући се старе вере његових предака. Увече се Бадњак пали. Спаљујући Бадњак на Бадње вече, шаљемо поруку и исповедамо да ето некада бејасмо у вери несавршеној, незнајући ког и каквог бога славимо, па му давасмо атрибуте творевине и природних појава, а сада открисмо и видесмо истинитог Бога, који се рађа и међу нама живи, те нам вера истинита замени стару, у којој Бога наслутисмо али га још увек не познасмо, те нам она више и не треба и дрво те вере спаљујемо, раскидајући везе са њеним остацима.
Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, те је и трпеза на тај дан посна у већини домова у Србији. И они који не посте Божићни пост настоје да посте овај последњи дан пред Божић. Вечера је у дому свечана, света, радосна. Кућа символише витлејемску пећину где се Христос рађа, па домаћин куће уноси сламу, а деца пијучу узимајући улоге животиња, јер Свето писмо сведочи да уз јасле беху привезани во и магарац, који се и сликају на икони Рођења Христовог.
Како вече прелази у ноћ, и како је вечера завршена, тако се иде и на починак. Благодарни на добру које су добили у претходној години, укућани уз молитву одлазе у постељу. Ујутру ваља уранити на литургију, помолити Богу и причестити ко је постио, и запевати Богу:
Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!