Симболично празновање рођендана српске државности у вези је са Сретењем, датумом који је обележио српску историју у XIX веку. Сретењски устав донет је, односно прочитан и прихваћен, као први највиши правни акт у историји Србије 15. фебруара 1835. године на Великој народној скупштини одржаној у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
Овај дан се слави и као сећање на Први српски устанак 1804. године када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака.
