17.11.2023 Одлазак шабачког џентлмена - Ин мемориам: Слободан Кузевић Кузе
У среду, 29 новембра, биће одржан 40-дневни помен Слободану Кузевићу - Кузету, познатом професору енглеског језика и власнику приватне школе “Бел“ у Шапцу.
Слободан Кузевић био је, не само у родном Шапцу, него широм региона познати учитељ ђака и људи из свих области социјалног миљеа, и година узрасти, овог најраспострањенијег језика по употреби у свету.
Рођен је у свом Шапцу, кога је, уз породицу и најближе, много волео, 16. јануара 1945. године. Основну школу и чувену шабачку Гимназију завршио је као одличан ученик, са посебном склоношћу за друштвене науке. Очева жеља да студира медицину је превагнула и Слободан је годину дана провео на студијама за будућег лекара. Стицајем околности и неуспелог пута у Париз, наредне две године похађао је студије светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Урођени осећај за стране језике, посебно за енглески, на крају је победио и он је остварио своју жељу: дипломирао је енглески језик и књижевност и цео свој живот посветио позиву учитеља енглеског језика. Учитеља, не наставника и професора, јер је он посао учења ученика, студената, пословних људи од седам до 77 година, сматрао својим, од Господа одабраним и дариваним позивом.
Први је у Шапцу основао приватну школу енглеског језика THE BELL, и још као средњошколци и студенти у раду у школи придружиле су му се кћерке Маргарита и Николина. Претходно, и сама овладавши енгелским језиком до знања средњошколског професора, придружила му се и супруга Светлана, са којом је провео више од пола века брачног живота какав многи могу, само у најлепшем сну, да замишљају. Волео је и волели су књиге, музику, уметност уопште.
Слободан је од ране младости био посебан. Са неколицином другара био је један од пионира Рок енд Рол сцене у Шапцу. Тако се облачио, понашао, тако је живео. Добронамерни људи у њему су препознавали енглеског џентлмена, у најлепшем смислу те речи. Слободан Кузевић пленио је својом интелектуалношћу, манирима; специфичном, добронамерном и одмереном иронијом, добрим односом према људима. Највећу, суштинску љубав, љубоморно је чувао за породицу: супругу Светлану, кћерке Маргариту и Николину, и унуке Марка, Марију, Василија и Теодора.
Драган С. Филиповић
