25.06.2024 Чувар традиције у срцу Мачве
У маленом месту Богатић, у срцу Мачве, у времену када се све брже удаљавамо од старих заната, један човек стоји као симбол очувања традиције – сарач Предраг Глуваковић. Његова радионица, скромна и топла, испуњена је мирисом коже, алата и прошлости, али и звуком савременог живота који кроз његов рад добија нову димензију.
Предраг Глуваковић је занат научио од свог оца, а интересовање је почео показивати још у једанаестој години живота. „Од малена сам волео да проводим време у очевој радионици, он ме чак и одвраћао од тога. Био сам фасциниран тиме како парче коже, уз веште руке, постаје нешто корисно и лепо. Након средње школе отишао сам на другу страну, али сам се на крају ипак вратио бављењу овим занатом. Усавршио сам га, и даље га усавршавам, така је посао да се стално мора учити и прилагођавати“, прича Предраг са осмехом.
Након година учења и рада, Предраг је отворио своју радионицу, где је наставио да негује традиционалне методе обраде коже, али их је прилагодио савременим потребама. У његовој радионици настају амови, узде, полиседла, радна и фијакерска опрема. Сваки комад који изађе из његових руку представља спој традиционалног и модерног – аутентичност старог заната и функционалност данашњег времена.
„Кожа је захтеван материјал, али и захвалан. Сваки пут кад завршим неки производ, осећам понос јер знам да у њему живи дух времена када су људи ценили ручни рад", истиче он.
Тешко је набавити сав неопходан алат и машине да један срач крене испочетка самостално да ради, јер се већи део опреме мора набавити из иностранства.
"Руке су главни алат и оне морају бити исправне, без повреда и огреботина, јер се концем можемо додатно повредити и упоропасити кожу коју прошивамо. Опрема се свакако увек добавља и домирује, зумбе за бушење, игле, које су најважније у сарачком послу, јер оне морају да буду челичне, потпуно тупе", објашњава Пеђа.
Иако је његов рад цењен, Предраг се суочава са бројним изазовима. Модерна технологија и јефтинији индустријски производи све више угрожавају опстанак старих заната. „Људи су често у журби и траже најбрже и најјефтиније решење. Ручни рад захтева време и посвећеност, али на крају добијете нешто што траје генерацијама“, каже он.
Рад Предрага Глуваковића није само занат – он је чување културног наслеђа, подсетник на времена када је сваки предмет имао своју причу и када је сваки производ био направљен са љубављу. Његова радионица није само место рада, већ и простор где се прошлост сусреће са садашњошћу, а традиција наставља да живи.
Ставови изнети у подржаном медијсkом пројекту нужно не изражавају ставове органа kоји је доделио средства. Пројекат "Чувари традиције“, суфинансиран је из буџета Општине Богатић у 2024. години.
